Производња руске вакцине у Србији: Три човека нађите, подигните Торлак у небеса!

Требају нам три човека која ће казати — гриземо! И производићемо вакцину. Ако три човека од речи кажу да ће то урадити, а да иза њих стоји држава, да им помогне, онда ће тако и бити. Три човека нађите, подигните Торлак у небеса, поручује за Спутњик наш чувени вирусолог Ана Глигић.

Русија је за сада једина понудила Србији заједничку производњу вакцине против вируса корона и то оне прве која је регистрована у свету — Спутњик V вакцине. Ова вакцина ускоро би требало да буде сертификована и од стране Светске здравствене организације, а према досадашњим истраживањима, пружа заштиту у 92 одсто случајева.

Једини институт у Србији који би могао да производи вакцину против вируса корона, јесте Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. Овај институт после 15 година паузе поново је почео да производи вакцину против грипа за домаће потребе, што улива наду када је реч о актуелној светској пошасти и борби против ње.

Три човека за производњу вакцине у Србији

Дугогодишњи радник Торлака, један од најистакнутијих вирусолога у Србији Ана Глигић каже сликовито да је за покретање производње вакцине у Србији потребно само три или четири човека, као и у време производње полио вакцине, када су се три стручњака ујединила у борби за вирусологију у Србији, након чега смо извозили вакцину у 35 земаља у свету.

„Без кадрова нема ништа, можете правити уговоре какве хоћете, потребни су кадрови који ће иза тога стати и терати, отварати сва врата. Па ја сам својевремено куцала на врата савезног министра и чекала у ходнику да ме прими“, присећа се Глигићева.

Наша саговорница није упозната са каквим кадровима Торлак тренутно располаже, али би подржала сарадњу са Русијом јер, како каже, врло добро зна како Русија стоји у овој области:

„Они имају кадрове и ако се ми одлучимо за тако нешто, та три наша човека која ће загристи, треба одмах да оду у Русију и да проведу тамо два месеца да то виде, да се врате и да то остваре овде. Не треба пуно, јер пазите, ти кадрови морају бити специјалисти микробиологије и да оду тамо да виде који је то ланац, како они то раде.“

Простор на Торлаку прилагодљив за производњу

Ти стручњаци, према речима Глигићеве, у држави са којом би се постигао договор о заједничкој производњи вакцине, стекли би неопходна знања на терену и по повратку у Србију даље би обезбедили све што је неопходно за процес производње вакцине, која би, како тврди, могла да крене врло брзо по њиховом повратку.

„Мислим да су направили изванредан простор на Торлаку. Ја сам видела тај простор за производњу вакцине против грипа. Он врло лако може да се прилагоди производњи ове вакцине. Јер ту не требају животиње, као што је на пример за полио требало увести мајмуне, па од њихових бубрега правити подлогу за полио вакцину. Овде то не треба, сасвим је други процес и може се врло брзо овладати, само требају кадрови“, понавља саговорница Спутњика.
Торлак је, према речима Глигићеве, у својој историји много значио за Србију. Могли смо да откривамо болести истовремено кад и други свет, да изолујемо вирус за који се није знало, да дијагностикујемо инфлуенцу у старту кад се појаве први случајеви и да се предузимају противепидемиолошке мере, прецизира она.

Прво неопходна сагласност АЛИМС-а

Вирусолог Тања Јовановић верује да би Торлак могао да производи и вакцину против ковида, јер већ поред вакцине против грипа производи и многе друге:

„За сада он производи прву генерацију вакцина као што су инактивисане вакцине, као што су неке атенуисане вакцине и слично, оне које садрже комплетну вирусну честицу. Ова Спутњик V је рекомбинантна вакцина, која се добија том рекомбинантном технологијом, где се као вирусни вектор користи адено вирус, и то два типа, тако да с те стране не знам колики они имају капацитет, или ако немају производне могућности, колико је ту потребно улагања да би они могли да овладају том технологијом и производе вакцину.“

Јовановићева указује да би уопште вакцина могла да се производи у Србији, неопходна је сагласност и дозвола Агенције за лекове и медицинска средства.

Сваки произвођач има своју „тајну“

„Прво, они морају да изанализирају производ, да виде да ли он одговара нашим стандардима и нашој популацији, да би се на крају донела стратешка одлука саме државе да ли би се производила таква вакцина или не. Тако да то иде у неколико степеника и корака, није само праволинијски пут“, каже наша саговорница.

Она верује да уколико се постигне договор са неким произвођачем, прво је потребно да или наши стручњаци оду на обуку, или да неко дође код нас, јер свака вакцина има неку произвођачку тајну.

„Као што видимо, постоји преко двеста кандидата за вакцину. Неке су врло сличне, па ако узмемо Фајзерову и Моденину вакцину које наизглед делују потпуно идентично, а у ствари су различите и захтевају и различиту врсту складиштења, различиту температуру и све остало. Значи да сваки произвођач има неки свој протокол и неку своју процедуру производње“, закључује Јовановићева.