ПРОФЕСОРИ ЛУКА АЛТЕРИ И ЂОРДАНО МЕРЛИКО: Европа мора да схвати да су Срби достојанствен и поносан народ!

ОВИХ су дана сви водећи медији у Италији објавили вест да Србија у јеку украјинске кризе купује оружје од Кине. То је протумачено као скандал само зато што Србија жели суверено да одлучује, не прихватајући ничији диктат. Ваша земља није поклекнула ни 1914. када јој је Аустроугарска испоставила ултиматум, ни у Другом рату, а ни 1999. пред НАТО агресијом. Европа најзад треба да схвати да су Срби важан и достојанствен народ, који предводи Балкан.

Ово је порука читаоцима “Новости” историчара др Ђордана Мерлика и професора политичке социологије др Луке Алтерија.Обојица су предавачи чувеног римског Универзитета “Сапијенца” чија традиција датира од 1303. године и гости су др Небојше Кузмановића, директора Архива Војводине у Новом Саду, где су управо представили репринт издање књиге Цанзоне Серба (“Српска песма”). Пре тачно 100 година, опчињен вестима о ратним подвизима српских војника, написао ју је италијански писац и композитор Ђовани Ермете Гаета.

У исто време у Новом Саду и у Риму, на српском и италијанском језику, ово чудесно дело објавили су Архив Војводине и италијански издавач Сандро Тети Едиторе у Риму као подсећање на епоху када су Србија и Италија једини пут биле на истој страни историје.

* Професоре Мерлико, какву снагу репринт ове књиге може да има у тренутку када свет кључа на ватри руско-украјинског сукоба?

– Ова књига има историјско и књижевно значење јер Гаета је велики песник који је објавио много италијанских патриотских стихова. Његова “Песма о реци Пијави” опевала је борбено залагање Италијана у Великом рату. Била је то тада национална химна. Главни подстрек за поновно објављивање “Српске песме” потиче од организације “Југокорд”, која годинама игра важну улогу у упућивању италијанског јавног мњења о питањима балканске реалности. Осим литерарне вредности, “Српска песма” је значајна и као израз солидарности са Јужним Словенима, која је присутна у италијанској мисли још од 19. века, из периода рисорђимента.

* Србија и Италија успоставиле су дипломатске односе 1879. али се точак историје за наша два народа окретао различитим путевима.

– Ратови деведесетих, нажалост, у Италији и Европи пробудили су старе предрасуде о Балкану као опасном месту где живе примитивни народи. То је, више од других, погодило Србију која је била подвргнута правој демонизацији. Али, као што је Гаетаново дело било чин солидарности са Србијом, која је у Великом рату претрпела нечувена страдања, да би потом из пепела васкрсла, ово издање указује да је увек, и у најтежим тренуцима, унутар италијанског јавног мњења постојала струја која је ценила Србију како због њене особености, тако и због њене улоге као државе-водиље у ослобађању југословенских народа од туђинског јарма.

* Настоје ли ваши студенти да разумеју зашто Србија покушава да се држи неутрално поводом руско-украјинског рата?

– Садашњим генерацијама студената, на жалост, мањка интересовање за многе ствари. Лично, покушавам да пробудим њихово занимање, да подстичем њихово критичко мишљење. Ако говоримо о сукобу у Украјини, то није нимало једноставна ситуација, много људи страда. Ипак, с обзиром на начин на који се то описује у најважнијим медијима у Италији, врло мало остаје места за критичко мишљење. Млади људи данас имају много извора информација и баш зато је важно да развијају критички дух, да анализирају и држе до сопственог става.

* Професоре Алтери, постоји ли начин да данашње генерације учине блискијим Србију и Италију?

– Има много сличности између нас и то није само географска блискост. Обе стране су у центру интереса великих светских сила и врло су важне за контролу Средоземног мора и Балкана. Обе стране су морале да се боре за своју сувереност. Да се две земље боље разумеју требало би да Италија више размишља о ономе што се десило 1999. године. Италија ни до данас није разумела шта се тада заиста догодило и колико та агресија на СРЈ није била случајност, већ нешто што се дуго спремало. То је била завршна епизода распада Југославије.

* Шта је Европа тиме добила, а шта изгубила?

– Европа као континент се после тога променила, изграђен је нови поредак. Пре распада СФРЈ, у Европи је било 10 држава, а сада их је 32. Имају мали економски потенцијал, а понекад имају и међусобне сукобе. Житељи тих земаља користе се као јефтина радна снага. Те државе у источној Европи су мале и ЕУ мисли да зато може лакше да влада њима. Ипак, Унија ће морати да схвати да има неких народа, као што су Срби, који имају своју културу и достојанство и који не дозвољавају да постану слепи послушници.

* Какво је тренутно поверење италијанског народа у ЕУ?

– Италијани нису задовољни Европском унијом. Замена немачке марке валутом названом евро био је врло непрофитабилан потез за земље југа Европе, јер нису имале економски ниво који је у том тренутку имала Немачка. Осим тога, ЕУ гура некакав неолиберални поредак на штету земаља чланица и то је био један од разлога што је италијански здравствени систем неспремно дочекао пандемију ковида 19.

* Хоће ли ЕУ преживети руско-украјински сукоб?

– Ово је моменат када ЕУ мора да реши шта хоће да буде у будућности – да ли ће остати амерички послушник, или ће постати самостални блок са сопственом политиком која ће одбијати да ради оно што тражи Вашингтон. Питање је да ли ће Немачка и Француска које имају политичку и економску снагу погурати такву оријентацију, или ће дозволити да ЕУ буде само периферија Вашингтона. Тај њен мало значајан утицај није очигледан само у рату у Украјини, био је више него видљив и у Сирији и Либији.

* Да ли ће Ватикан најзад отворити архиве о Папи Пију XИИ и на тај начин допринети расветљавању улоге Степинца у геноциду НДХ над Србима и Јеврејима?

– Папа Фрања је другачији од својих претходника. Папа Војтила, на пример, канонизовао је и људе који су били реакционарни део католичанства. Папа Фрања је канонизовао кардинала Ромера из Салвадора кога су паравојне формације, повезане са наркодилерима, убиле док је служио мису у цркви у Салвадору. Он својим поступцима говори да не жели да жури у вези са канонизацијом Степинца.

* Професоре Мерлико, шта вама говори тај папин однос према захтевима из Хрватске о проглашењу Степинца свецем?

– Пуно говори. Очигледно је да папа Фрања доста ради на приближавању католичке и православне цркве. Састао се са патријархом Кирилом на Куби и због тога је претрпео велике критике најконзервативнијих делова Католичке цркве, али и политичара. Поводом рата у Украјини заузео је мудрију позицију него политичка елита у Европи.

ЈУНАШТВО СТИХОМ ОКОВАНО
“СРПСКА песма”, једино прозно дело наполитанског аутора Ђованија Ермете Гаета, писано је у мелодрамском стилу. Кроз казивање групе српских избеглица затечених 1915. у Солуну, књига говори о трагедији окупираног српског народа у Великом рату и о чежњи за домовином и исконском жељом да је ослободе. За разлику од свог сународника Габријела Д’Анунција (1863-1938) учесника Великог рата, доброг познаваоца српске историје и аутора песме “Ода српском народу”, наполитански писац и композитор Ђовани Ермете Гаета (1884-1961) никада није био у Србији, али је надахнут вестима са Солунског фронта срочио своје једино прозно дело – “Српску песму”.

МАКАР МИЛИМЕТАР НАПРЕД
СЛЕДЕЋИ своју интуицију која га непогрешиво служи од првог дана откако је пре три године дошао на чело Архива Војводине и почео да скида прашину заборава са низа драгоцених историјских докумената, др Небојшу Кузмановића заинтересовала је и тема српско-италијанских односа. Резултат: пред читаоцима је књига Цанзоне Серба.

– Књига је већ доступна и у дигиталној форми. Ако смо овим новосадско-римљанским саиздаваштвом макар и за милиметар унапредили српско-италијанско међусобно разумевање, имамо разлога за задовољство – каже др Кузмановић.