Професор из САД у марту 2022. најавио Мајдан у Београду – данас то прижељкује посланик из Србије

Кад је албанско-бошњачки лобиста Јанош Бугајски, професор са Џејмстаун фондације у Вашингтону, још 18. марта прошле године поручио да је у Србији потребан други Мајдан, многи су то коментарисали као небулозе декларисаног антисрбина.

„Једини избор за обичне нормалне Србе, који желе сигурност је да ураде оно што су Украјинци урадили када су збацили своју коруптивну владу која је била повезана с Москвом”, саветовао је Србе Бугајски почетком специјалне операције Русије у Украјини, пошто Београд није увео санкције Москви.

Тај хорор о „другом Мајдану“ у Београду, неки екстремни укрозападни кругови у региону, злоупотребљавајући протесте у Београду, провлаче данас све отвореније и гласније као – реалан и пожељан сценарио за Србију.

Народни посланик Скупштине Србије Александар Оленик снимио се на Тргу Мајдан у Кијеву и одатле позвао грађане на протест у петак у Београду у организацији прозападних опозиционих странака.

Оленик је у тој необичној позивници на демонстрације истакао да се на Мајдану „бранила демократија и европска идеја у Украјини“, те да се сада то исто „брани“ и протестима у Београду.

Позив с Мајдана на протест у српској престоници Оленик је закључио речима:

„И само да знате, ништа није случајно“!

Дакле, народни посланик у Скупштини Србије скуп под називом „Стоп насиљу“ директно пореди са кијевским крвопролићем из 2014. године када је насилно свргнута легитимна власт у Украјини, убијено на десетина грађана и полицајаца и започео страшан прогон над руским становништвом.

И можда не би био проблем, да само опскурни политичарчићи у налету егзибиционизма и патолошке жеље за насловним странама, баналним и неодговорним селфи-порукама, користећи народ на улицама, призивају у Београду Мајдан.

У Србији и региону Мајдан се сада перфидно понавља као рефрен. Као жеља да се тај сценарио увуче у јавност и грађане као нешто позитивно, допуштено, пожељно, као нека „европска вредност“, нешто чему се стреми. Као некаква мантра коју бисмо требали сви да прихватимо као реалан циљ и исходиште.

Пре неколико дана је и Бљерим Веља, шеф кабинета председнице тзв. Косова Вјосе Османи подржао протесте у Београду речима:

„Поносим се људима који протестују у Београду, све ми мирише на Мајдан и врло сам задовољан због тога“, написао је Веља на твитеру.

А аустријски економиста и НАТО и ЕУ лобиста Гинтер Фелингер, који свакодневно коментарише догађаје у Србији, објавио је на свом твитер налогу да је министар Раде Баста (који се залаже за увођење санкција Русији) добра алтернатива Вучићу после Мајдана.

Чак и ако је разумљиво да непријатељи Срба прижељкују братоубилачку крв у Београду, да потпирују страсти и подмећу пожаре, ипак делује помало застрашујуће да се таква идеја рађа и међу народним посланицима у Скупштини Србије, без обзира на њихову тотално маргиналну политичку снагу.

Последице украјинског Мајдана, када су и „плишани снајперисти“ убијали на тргу народ и полицајце, данас су самоубилачко уништење те земље које гледамо, а не шарена бајка о европској и евроатланској будућности.

Конце тих догађаја у Кијеву вукли су и сада више него утицајни Џо Бајден, Викторија Нуланд, Џорџ Сорош…

Зато би сви актери у Србији требало добро да промисле пре него што крену у револуционарном лудилу да се фрљају и Мајданом. Пре него што и помисле на ту језиву паралелу.

Протести, демонстрације, политичке битке у држави су једно, чак и када се одвијају на улици, а теледириговане обојене револуције са туђим циљевима, преписаним методама и крвавим исходима нешто су сасвим друго.

То је нешто чега се згражава огромна већина грађана Србије. Тачније, сваки нормалан човек. Без обзира да ли подржава власт или опозицију.

Остаје само недоумица, шта је то знао Јанош Бугајски у марту прошле године?