ПРОФЕСОР ДРАГИША ОБРАДОВИЋ: ЕСТЕТИКА СКУЛПТУРЕ СВЕТОМИРА АРСИЋА БАСАРЕ

Бављење скулпторском формом дела Светомира Арсића Басаре данас, како за критичаре тако и за вајаре, али и за студенте историје уметности и уметности вајарства представља изазов. Самосвојност његовог скулпторског говора је уочена. Међутим, лексика те самосвојности тек треба да буде изучена. Покушај који чиним у правцу разумевања скупторског исказа Светомира Арсића Басаре је управо у томе да скренем пажњу на значај и карактер те самосвојне артикулације облика.дакле,у средишту мог интересовања је естетички склоп скупторског исказа, речју, сам облик.

У оквиру југословенске скулптуре (предходне и садашње,свеједно) али и у оквиру светских токова, Басарина скулптура представаља значајан креативни развојни смер. Ако је неко утврдио да је његова скулпторска интерпретација нашла подстрека у Арповој или Муровој лексици, треба додати да је она код нашег аутора била само подлога за нови облик.Истраживачки поступак и стваралачка инвентивност учинили су да се на трагу идеје модерне европске скулпторске естетика развија нова,маштовита поетика.

Усудио бих се зато да истакнем да су Басарина остварења у његовој раној, или апстрактној фази,из седамдесетих година, у самом врху те стилске оријентације. Известан број скулптура из тог периода (Галија, Икар, Асоцијација, Захват, Волумен, игра облика XXI) по Инвентивности облика, распореду маса, складу или динамици односа-превазилази многа решења на југословенском али и на европском простору,у актуелној,или пак у ранијој скулпторској продукцији. Ту је облик сведен на сажет исказ, на саму пластичку симболику, где је скулптура изведена до њене суштине, лапидарно и чисто као, на пр., у Захвату.

Српска и југословенсака ликовнакритика нису, у довољној мери,или на прави начин, уочили појаву Басарине скулптуре. По мом убеђењу, артикулација ликовног геста те скулптуре је од почетка била одлучна, носила је ново схватање материјала али и другачију интерпретацију сложене ликовне лексике.

Његово читање апстрактне,или слободне форме,било је ново. Светомир Арсић Басара новим кретаивним поступком читања првог поглавља историје савремене, авангардне европске скуптуре открива нову димензију њеног израза. Његова остварења из тог периода, али и из потоњег, јесу прворазредни материјал за нове странице савремене европске али и светске скулптуре. У процесу свог стваралачког поступка он уводи простор у волумен скулптуре. Овај елеменат није нов, али у новом, другачијем схватању облика постаје нова пластичка вредност, која ће у Басариној скулптури реафирмисати
естетику модерне скулптуре и обезбедити његовом изразу самосвојност највишег степена. Морамо приметити да његове скулптуре из раног периода носе набој динамичког облика,консеквентност израза,али и ону слојевиту експресију по којој су Басарина остварења препознатљива.

1.

Волумени облика свих ових скулптура су творевине несвакидашње стваралачке имагинације али и промишљеног ства уметника. У самој култури тих скулпторских облика на најбољи начин су усаглашени самосвојна вајарска ликовност и синтакса модерне уметности.

Надаље,облици Басарина скулптуре имају пропорционалност природних односа које артикулишу суптилно моделовање, рељефне арабеске, слојевита структура и богата пластичност. Њихову јасну ликовност, по правилу, прати јасно утврђена темтска одређеност, која је кохезиона супстанца и подстицајна снага његовог скулпторског израза.

Усвојивши принцип модерне,Басара је у те принципе ,истакли смо, уградио нова својства. Њих видимо у вајњу облика ,где је наш аутор рељефу пуне пластике дао нову семантику. Волумен његове скулптуре кореспондира са природним облицима у простору а њихов рељеф производи пластичко сагласје. Зато Басариној скулптури, удубљено и испупчено,глатко и рустично,обло и меко,оштро и равно,пуно и празно (отвор волумена)-јесу, у истину нова визуелна оркестрација, која остварује синтезу са природом и облицима у простору.

Перфорацију волумана посматрач неће доживети као формални чин. Она није, сама по себи, ни знак разлике између класичног и модерног схватања скулптуре. Увођењем простора у волумен скулпторског облика, Басара је продубио пластичку енергију материјала, било да су у питању дрво или метал,или њихова комбинација,у увео у ликовну игру нов слој артикулацијског садржаја.

У асоцијативној скулптури, динамички лик Басариних дела још је изразитији. Прозори… Капије.. Каскаде југа, Хирошима, Холокауст, Београд-6.април, Софра ,Не утули огњиште моје… значајно унапређују њихову особеност. Експресивна динамика композиције, ликовна убедљивост облика и перфекција у обради метеријала, обезбеђује тим делима снажну визуелну препознатљивост.

За ову фазу скулпторских промишљања нашег аутора, потребно је нагласити специфичност осећаја за композицијски склоп облика, непоновљив дар за акценат и рељефни детаљ,који у епском гесту скуптуралне архитектонике постаје лирски пасаж, непогрешиве пропорционалности, тананих музичких вибрација,тада ове уметничке творевине оживе чудесном снагом,а са њима-и сви они архетипски слојеви Басарине скуптуре.

Снага уметничког израза Светомира Арсића потврђује свој широки стваралачки распон. У Космичком циклусу његова предходна искуства и истраживачки поступак у стваралачком процесу донели су нове резултате. Барокну композицију скулптуре овде следи барокни рељеф облика са емотивним тематским набојем. У космичком пејсажу, Литицама, Птици, Уву, и другима, препознајемо истог аутора,који и овде супериорна влада ликовном лексиком, али другачијег размаха и емоција.

Морфоза нових облика доноси и нови композиоцијски лик скулптуре. Контуре и рељеф њихових волумена сугестивно су примерени новом тематском садржају. Моделацију облика аутор своди у опсег ранијих скулпторских решења. Тај поступак се потврђује као нови стваралачки искорак који отвара широко поље уметничке радозналости Светомира Арсића Басаре. Као у ранијим скулптурама, и овде је дошла до изражаја његова виртупзност у обради дрвета коме мајстор поверева своју људску исповест и све сложеније уметничке захтеве. Овде је симбиоза између могућег и измаштаног дошла до пуног израза,те је сама скулпторска творевина једна нова визуелна стварност.

2.

Ако смо утврдили да је до осме деценије, у сва три поменута стваралачка циклуса Басара стекао особеност самосвојног аутора, он ће те одлике у потоњим делима не само потврдити већ и увелико нагласити и превазићи. Природа облика његових скуптура, почев од оних из фазе слободне форме, одражавала је завидну виталност ауторовог промишљања и инспирације. Креативна асоцијативност облика задржаће се у свим каснијим делима, након осамедесетих, која носе печат тзв. ангажоване скулптуре. Поред већ поменутих антологијских остварења, нова дела ће постати незаобилазна за
разумевање историје српске културе и исорије српског народа на крају другог миленијума.

Издвојене за себе, свака од скулптура, ангажованог циклуса, представља сложену тематску и ликовну пердствау, једну посве нову скулпторску презентацију, горостасне монументалности визуелног облика и израза.

Тај визуелни моменат је пре свега сугестивна ликовна творевина, чији волумен носи сложен рељеф облика, инвентивну композицијску организацију и чврсту језичку синтаксу. Овде, као и раније, у експликацији скулпторских идеја аутор нема дилема.

У делима без тематске реторике ,као што су Дедин партнер из Кумановске битке, Метохијска свинга, Косовско небиошће или Путир Немањића, остварена је супстанција скулпторске изражајности. У неким Басариним делима за тернутак превагне архитектоника статичке арабеске-као у Путиру цара Лазара или у скулптури Посечен бих, али аутору ће ово искуство послужити као подлога за једно дело изузетне изражајности, а то је скулптура Дуго памћење, чија архетипска слика може бити образац виталистичке уметности,аутохтоног скулпторског значења, које је, као сам живот, жива динамичка представа у којој су уграђена сва уметникова искуства и сазнања. То је обележје, знак једног стања у коме је уметник утиснуо своју душу и своје осећање ствараности.

Стубични волумен Дугог памћења јер саткан од дугог низа симболичких ознака, рељефних слојева суверене скупторске изражајности,где је симболика нити и чворова, бритких уреза и засека, удубљења и испупчења,једнака пластичкој симболици, као чистом естетичком знаку. Ова скулптура је, зато, душа и памћење, један тоталан скулпторски изазов!

Исту језичку структуру има и скулптура Вожд. Драматика идеје и достојанство једноставности истичу сву моћ њене пластичке семантике. Облик волумена доскретно вајаног рељефа,структирно обогаћен металним апликацијама, специфичне, арсићевске обраде и осећаја ,открива динамички трагизам наше епике.

Стварање Србије носи исту тематску и ликовну драматику али са другачијом структуром ликовног садржаја ,где у затамњеној силуети стубичног облика дрвета драматично исијава звучна и светлосна арабеска металног рељефа и дрвених оцила.

У својој истраживачкој радионици, после 1983. а поготову од 1989.године, Светомир Арсић Басара ће проширити тематски распон за нове скулпторске идеје, које су сада, формално и ликовно, још изразитије експресије облика и композиције. Топови Алексе Дачића, из тог периода, скулпторски су монумент, широке рељефне моделације волуме на, разноликих обликовних односа чија је садржина у богатој скали конкавних и конвексних облика изразите експресивности, до једноставних греда и кругова, чије смирене позиције сугестивно истичу ликовну и тематску подлогу сложене ауторове идеје.
Реминисценције на Танаска Рајића имају још радикалнију експресију, чије је порекло, као и Топови, у најбољим примерима Басарине асоцијативне скулптуре, која ће обезбедити, од 1995. настанак Позива на путовање I, II и III.

У скулпторском ткиву ових остварења аутор ће открити нови спој између природног и артифицијелног и тиме облик ове скулптуре увести у радикалну и морфолошку трансформацију. Естетички рукопис ових остварења биће наглашено аутохтон и самосвојан. Аутор је истим средствима, а на различит начин, спојио слободне облике различитих асоцијативности у јединствен асоцијативни волумен, слојевите ликовности и високе скулпторске моћи.

проф.Драгиша Обрадовић,акад.вајар
(професор уиверзитета у пензији)