ПРОФ. ДР МИЛОМИР СТЕПИЋ: Косово за нешто – своје за своје

Одрицање од Косова и Метохије које би подразумевало припајање Републике Српске или једног њеног дела Србији могло би да многе Србе који се, упркос огромној страној и домаћој пропагандној и другој пресији, и даље оштро противе „одрицању од Косова“ поколеба, нарочито ако би то подржали и објаснили дежурни аналитичари, те се на видику опет појавиле и „шаргарепе“ тзв. европских перспектива, страних инвестиција и осталих „ђинђува“. Да не говорим колико би политичкој номенклатури то било драгоцено за умиривање савести, ореол прагматичности и миротворства, доказ „постизања максимума у неповољним околностима„, казао је у интервјуу за „Печат“ проф. др Миломир Степић, научни саветник у Институту за политичке студије.

„Међутим, сви бисмо били свесни да је таква трговина бесмислена јер се мења своје-за-своје, без обзира што косовско-метохијски део Србије тренутно није под фактичком српском контролом, нити има српску демографску већину. Република Српска ионако је де факто држава верификована међународним споразумом. Размишљајмо на креативнији начин: зашто би ишингеровски предлог ‘модела две Немачке’ важио за Србију и ‘Косово’.- Зар не би могао да важи за Србију и Републику Српску, тј. не морају да се међусобно признају, али ће бити чланице УН, па ће се ујединити када падне ‘Дрински зид’“, казао је професор Степић.

Одговарајући на питање шта мисли о тези о територијалној подели Космета, Степић наводи:

„Теза да је косовско-метохијски део Србије (зашто не користимо ову формулацију, образложење да је ‘предугачка’ је глупост; она је тачна и политички потребна) ‘практично изгубљен’ сервира нам се споља као ‘сугестиван ултиматум’ да бисмо се приволели на тобоже прагматичан приступ ‘ради мира, стабилности и будућности наше деце’.

Историја је препуна ‘фактичких стања’ када једна држава тренутно не контролише део своје територије, али ту ‘реалност’ настоји да промени. ‘Реалност’ у блиској будућности може бити сасвим другачија. И председник је у неколико наврата изјавио да ће за само десетак година, а можда и мање, прва светска сила бити Кина (која не признаје сепаратистичку тзв. Република е Косовëс!), а не САД (које су је војнополитички створиле). А поред Кине, најмногољудније и економски најекспанзивније земље света, ту државоиду не признају још ни најпространија и природним ресурсима најбогатија држава света (Русија), популационо друга земља света (Индија), најмногољуднија исламска земља света (Индонезија), најпространије, најмногољудније и најмоћније земље Латинске Америке (Бразил, Аргентина…) и Африке (Нигерија, Алжир, Јужна Африка…), друге утицајне земље (Ватикан, Шпанија, Иран, Казахстан…)

Косовско-метохијски ‘случај’ постао је индикатор новог биполаризма, тј. поделе света на проамерички и антиамерички. У ствари, проблем Србије је што срља у наддржавне интеграције (ЕУ и НАТО или ‘Запад плус’) које управо све чине да је приморају да се сама одрекне ‘основне српске земље’! Зашто и где журимо? Идеја поделе косовско-метохијског дела Србије је ем несврсисходна, ем слаби српску позицију и релативизује два њена важна упоришта: Устав, на унутрашњем плану, и Резолуцију 1244 СБ УН, на спољашњем плану. Нису то ‘мртва слова на папиру’ како их чак и наши званичници често представљају“.

Тагови: Косово, Миломир Степић