ПроАктив тражи хитну обуставу достављања личних података запослених у просвети и здравству док се не утврди правни основ

FOTO: KoSSev

Неформална група професора са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (ПроАктив УПКМ) затражила је данас хитну обуставу достављања података запослених у здравственим и образовним институцијама на Косову, док се не утврди правни основ и заштита права.

У писму које је ова група професора данас упутила међународној заједници, односно Европској унији, Савету Европе и мисији ОЕБС, али и Ректорском колегијуму и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, истакли су то да прикупљање и достављање ових података није засновано на јасно дефинисаном правном основу као и да не постоји прецизна гаранција заштите података запослених чији се подаци шаљу.

„У дописима је указано да прикупљање и достављање ових података није засновано на јасно дефинисаном правном основу, нити постоје довољно прецизне гаранције њихове заштите, у складу са Законом о заштити података о личности и међународним стандардима, укључујући ГДПР (Општа уредба о заштити података о личности)“, навели су.

Посебну бојазан изразили су због, како наводе, тога што се ти подаци достављају локалној самоуправи, те да није јасно на основу ког прописа они имају надлежност за обраду истих.

„Посебна забринутост изражена је због чињенице да се подаци достављају органима локалне самоуправе, иако није јасно на основу ког прописа они имају надлежност за њихову обраду у поступцима који се односе на боравишне и радне дозволе“.

Упозорили су на то да, иако прикупљање личних података може деловати као техничко питање са становишта међународне заједнице, у локалном контексту носи озбиљне ризике.

Тврде и то да овај процес може довести до стварања непожељних притисака на рад образовних и здравствених установа, јер би они који управљају подацима могли непримерено утицати на њихов рад.

„Прикупљање и достављање података истовремено значи и концентрацију моћи код оних који тим подацима управљају, што може довести до политичког утицаја на рад институција. У складу са основним принципима заштите података о личности, обрада података мора бити ограничена на надлежне органе и у обиму који је нужан за остварење конкретне сврхе. Свако проширење круга субјеката који имају приступ тим подацима, без јасног правног основа, представља потенцијалну повреду права запослених“.

Такође, ПроАктив указује да нису доступне јасне информације о роковима за чување података, као ни о мерама заштите тих података, као и то да:

„Непостоји потврда да је спроведена процена утицаја на заштиту података (ДПИА), што доводи у питање законитост целокупног процеса“.

Посебно је истакнуто да овакве активности могу довести до нарушавања аутономије
Универзитета, која подразумева и заштиту података о запосленима и студентима.

Зато од Ректората овог Универзитета и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података траже хитну обуставу достављања и прикупљања података, односно формирање листе личних података запослених у образовним и здравственим установама.

„ПроАктив је у допису Ректорском колегијуму затражио да се без одлагања обустави достављање личних података све док се не утврди јасан правни основ, надлежност органа и пуне гаранције заштите права запослених. У допису Поверенику поводом захтева за прикупљање и формирање листе личних података запослених у образовним и здравственим установама, затражено је да се без одлагања обустави достављање личних података све док се не утврде јасан правни основ, надлежност органа и пуне гаранције заштите права запослених, као и да, у оквиру својих надлежности, испита законитост наведеног поступања и предузме одговарајуће мере у циљу заштите података о личности запослених“.

А од међународне заједнице траже да се активно укључе у успостављање транспарентног и правно утемељеног оквира, како би се обезбедила заштита основних права и правна сигурност запослених.

Писмо ПроАктив УПКМ преносимо у целости:

Писмо послато међународној заједници: Европска унија, ОЕБС, Савет Европе

ПРЕДМЕТ: ЗАХТЕВ ЗА УКЉУЧИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УДРУЖЕЊА У ВЕЗИ СА ПРИКУПЉАЊЕМ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ И
ЗДРАВСТВУ

Поштовани,

Обраћамо вам се поводом захтева за достављање личних података запослених у образовним и здравственим институцијама, који се, према доступним информацијама, прикупљају у вези са регулисањем боравишног и радног статуса.

Истичемо да би евентуална обрада таквих података морала бити заснована на јасно дефинисаном правном основу, у складу са Законом о заштити података о личности и релевантним међународним стандардима, укључујући ГДПР, уз стриктно поштовање принципа законитости, сврхе обраде и надлежности органа који податке прикупљају и обрађују.

Посебно изражавамо забринутост због чињенице да се тражени подаци достављају органима локалне самоуправе, односно градоначелницима, иако није јасно на основу ког прописа би такви органи имали надлежност за обраду личних података у поступцима који се односе на боравишне и радне дозволе.

Иако се из перспективе међународне заједнице овакав поступак може посматрати као техничко и рутинско питање, у локалном контексту он производи додатне ризике. Прикупљање и достављање података истовремено значи и концентрацију моћи код оних који тим подацима управљају, што може довести до политичког утицаја на рад институција. У складу са основним принципима заштите података о личности, обрада података мора бити ограничена на надлежне органе и у обиму који је нужан за остварење конкретне сврхе.

Свако проширење круга субјеката који имају приступ тим подацима, без јасног правног основа, представља потенцијалну повреду права запослених.

Додатно, имајући у виду претходна искуства и општи ниво поверења у институције које спроводе овај процес, сматрамо да не постоје довољне гаранције да ће прикупљени подаци бити коришћени искључиво у законите и јасно дефинисане сврхе.

Напротив, постоји реалан ризик од злоупотребе података, укључујући политички притисак, дискриминацију или селективно поступање.

Такође, истичемо да недостају информације о року чувања прикупљених података, мерама техничке заштите којима се спречава неовлашћен приступ, као и потврда да је спроведена обавезна процена утицаја на заштиту података о личности (ДПИА).

Без прецизно дефинисаних права запослених на увид, исправку и брисање података у складу са међународним стандардима, сваки процес прикупљања сматрамо правно неважећим.

Посебно указујемо на значај поштовања аутономије Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, као уставно и законски заштићене категорије.

Аутономија универзитета подразумева и заштиту података о запосленима и студентима, укључујући спискове који не могу бити предмет достављања ван јасно прописаних правних оквира. Свако поступање супротно овим принципима представљало би нарушавање академске аутономије.

У том смислу, сматрамо да је неопходно да се процес евентуалног прикупљања и обраде података спроводи уз учешће или надзор релевантних меĎународних организација, уз јасне механизме контроле и заштите права запослених.

Такође, до данас није јасно дефинисано, те посебно указујемо да није разјашњено следеће:

– који орган је надлежан за спровођење поступка,
– на основу ког правног акта се подаци прикупљају,
– које су конкретне гаранције заштите података,
– као ни какав ће бити правни статус запослених након достављања података.

У таквим околностима, без успостављања јасног, транспарентног и правно утемељеног оквира, достављање тражених податка представља кршење наших права.

Сматрамо да је заштита личних података и правне сигурности запослених основни предуслов за било какав даљи поступак.

Позивамо међународне организације да активно учествују у успостављању таквог оквира, како би се обезбедило поштовање основних права, правна сигурност запослених и континуитет пружања услуга грађанима.

Договор

Подсетимо, вишемесечне припреме за пуну примену Закона о странцима завршене су у суботу, 14. марта, када је саопштен исход разговора радне групе у Бриселу. О детаљима се знало врло мало, осим да су три стране разматрале питања пуне примене ова два закона у пракси, са окосницом договора Курти- Соренсен.

Исход договора је следећи: за примену Закона о странцима практично је добијено још 12 месеци за припрему пуне имплементације.

Закон о возилима, са друге стране, почео да се примењује већ у понедељак, 16. марта.

Након разговора специјалног представника ЕУ за дијалог, Петера Соренсена, и косовског премијера Аљбина Куртија, договорено је да се грађанима који живе на Косову, а немају односно до сада нису били у могућности да добију косовска документа, то и омогући. Процена је да их је око 4,000. За то је дат рок од три месеца, а почиње већ у понедељак, потврдила је у међувремену Српска листа.

Договорено је и да српским студентима, професорима и здравственим радницима буду издане привремене боравишне дозволе, за почетак на 12 месеци, уз могућност продужења, како би се избегао прекид образовних и здравствених услуга.

Податке о њима, према овом договору, доставиће косовској влади градоначелници општина са српском већином.

У сусрет овим најавама, како КоССев сазнаје на основу увида у најмање две поруке које су поједини деканати УПКМ упутили запосленима, академској заједници су већ послати захтеви да се запослени у тим институцијама до 18. марта у 11 часова изјасне да ли су сагласни да се њихови подаци (име, презиме, ЈМБГ и назив установе у којој раде) доставе приштинском ректорату, који функционише у оквиру српског система. Након чега би, ректорат те податке проследио локалној самоуправи ради регулисања пријаве боравка.

Међутим, косовски премијер Аљбин Курти јуче је, говорећи о списковима запослених у српским здравственим и образовним институцијама, казао да су они потребни косовским властима како би се ова два сектора укљућила у косовски систем.

„Коначно спроводимо закон од пре 13 година. Укључићемо све структуре које су у здравственом и образовном систему. Знате да друге илегалне структуре Србије, као што су оне из безбедности, финансија и администрације, више не постоје у Републици Косово, остали су само образовање и здравство. Укључићемо их, али да бисмо то урадили, потребно је да прво имамо списак свих наставника, свих лекара и медицинских сестара који раде у тим структурама“.

Петковић је ово истог дана негирао, наводећи да је то део „Куртијеве политичке кампање“ за унутрашње потребе.

Курти: Интегрисаћемо здравство и образовање, али нам је потребан списак свих запослених