Проактив о ‘Хроници једне капитулације’: Уместо институционалне реакције – дочек Срба у контејнеру

Неформална група професора и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, окупљена у иницијативи „Проактив“, оценила је да је примена Закона о странцима на Косову показала „изостанак институционалне реакције Србије“ и упозорила да се положај Срба додатно релативизује, док се административне олакшице за поједине категорије представљају као политички успех.

У саопштењу под називом „Ћути, може и горе: хроника једне капитулације“, ова група наводи да држава није одговорила на новонасталу ситуацију на начин који би одговарао њеној озбиљности.

„Нема ванредне седнице Народне скупштине. Нема обраћања јавности, нема конференција за медије, нема преузимања политичке одговорности“, наводи се у саопштењу.

Уместо институционалне реакције, критикују најаву председника Србије да ће Србе са Косова дочекивати у контејнеру иза Јариња.

Према њиховим речима, такав потез симболично показује да би управо административни прелаз могао постати готово једина веза Срба са државом Србијом за оне који улазе и излазе са Косова.

„Тамо ће, уз бројне камере, моћи да кажу шта им још треба и како још може да им се помогне“, наводи се у саопштењу, уз подсећање да су, како тврде, претходних година већ „предате бројне институције“ – од полиције и правосуђа, до енергетике, телекомуникација, поште, платног промета, регистарских таблица и катастарских евиденција.

Аутори саопштења сматрају и да се у јавности релативизује озбиљност проблема са којима се суочава српска заједница на Косову.

Као пример наводе гостовање координатора Радне групе за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији, Драгише Мијачића, који је на РТС-у поручио да разлога за страх нема и да ситуација, како су они навели „није драматична“.

„Тек мала непријатност: полицајци ће имати дискреционо право да вас зауставе и напишу казну. Али, како је речено — ‘Боже мој, није то ништа страшно, само платите казну’,“ пише Проактив

„У том објашњењу има готово свега: релативизације озбиљног проблема, банализовања правне несигурности и пребацивања одговорности на саме грађане“, наводи се у саопштењу.

„Биће јако тежак, али није драматичан“, казао је за РТС Мијачић.

„Од 15. марта очекује се да се крене са пуном применом закона. Примена овог закона заиста неће довести до тога да се испуне страхови многих наших грађана који немају косовска документа, на начин да ће их истеривати из кућа или да ће их неко малтретирати онако како они то замишљају. Применом ових закона може да се деси да неко добије неку мандатну казну, али заиста није тако трагично“, навео је пре четири дана, на сличном тону као и за Еуронеwс.

Додају да се у јавном простору могло чути и да су сами Срби, како наводе, одговорни јер нису на време прибавили косовска документа или радне дозволе, иако, како истичу, они нису били ти који су водили преговоре нити доносили политичке одлуке.

Посебно проблематичним оцењују то што такве оцене долазе од актера укључених у процес европских интеграција и рад на Поглављу 35, које би, како наводе, требало да се бави нормализацијом односа и заштитом права људи на терену.

„Стиче се утисак да је порука била пажљиво упакована и двострука. Једна је намењена остатку Србије — да буде смирен и уверен да се ништа драматично не дешава, док се истовремено прикрива нова политичка капитулација када је реч о Србима са Косова и Метохије. Друга порука, упућена самим Србима на Косову и Метохији, јесте био сигнал да примена Закона о странцима почиње 15. марта“.

У саопштењу се такође критикује изјава потпредседника Српске листе Далибора Јевтића да су Срби напустили косовске институције зато што је то „народ тражио“.

Аутори оцењују да се тиме политичка одлука покушава представити као спонтана воља грађана, иако политичка реалност, како наводе, показује да Српска листа годинама делује у координацији са властима у Београду.

Посебан део саопштења односи се на најављене административне олакшице у вези са применом Закона о странцима, према којима би појединим категоријама – пре свега професорима, студентима и здравственим радницима – требало да буде поједностављена процедура за добијање једногодишњих боравишних дозвола.

Иако су те мере у јавности представљене као значајан помак и резултат преговора, аутори саопштења постављају питање да ли оне заиста решавају суштину проблема.

„Привремене административне погодности за поједине категорије запослених не могу бити представљене као успех уколико велики број грађана остаје у правној и административној неизвесности и без системског решења“, наводи се.

Они упозоравају и да би најављена решења могла додатно да утичу на аутономију Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Како наводе, универзитет је већ претрпео озбиљне ударе на институционални интегритет – најпре кроз Бриселски споразум, а затим и недавно коришћење универзитетског простора за снимање предизборних спотова једне локалне политичке странке.

Према најављеним процедурама, локалне самоуправе би требало да прибављају дозволе и пропуснице за рад запослених на период од годину дана, чиме се питање функционисања универзитета спушта на ниво локалне администрације.

„Такво решење не представља системску заштиту образовних институција, већ додатно подрива њихов институционални интегритет и излаже их административној и политичкој неизвесности“, наводи се у саопштењу.

Аутори подсећају и на то да се о ситуацији огласио Ректорски колегијум Универзитета у Београду, док се Ректорски колегијум Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици до сада није јавно изјаснио.

„Остаје горка констатација, у виду стиха из поеме ‘Наши дани’, Владислава Петковића Диса, која најбоље описује стање у којем се налазимо: ‘Будућности затровасмо све изворе, а поразе прогласисмо за победе.’

Пуна примена једног од сутра, прилагођаваје од 12 месеци за други закон

Јуче је саопштено да је за примену Закона о странцима практично добијено још 12 месеци за припрему пуне примене, док ће Закон о возилима почети да се примењује од сутра. Након разговора специјалног представника ЕУ за дијалог, Петера Соренсена, и косовског премијера Аљбина Куртија, договорено је да српским студентима, професорима и здравственим радницима буду издане привремене боравишне дозволе на 12 месеци, уз могућност продужења, како би се избегао прекид образовних и здравствених услуга.

Најављена примена Закона претходних месеци посебно је погађала преостале Србе на Косову – возаче хиљада возила са српским таблицама, запослене у здравству, студенте и наставно особље на Универзитету. Процена је да око 4.000 Срба не поседује косовске документе, а већина је до сада била онемогућена да их добије.

Косовске власти су од септембра више пута одлагале пуну примену закона донетих 2013. и 2017. године, формулишући то кроз информативну кампању која се званично завршава данас. Од сутра, 16. марта, грађани без косовских докумената могу подносити захтеве за боравишне дозволе или пријаву адресе.

Градоначелници општина са српском већином доставиће спискове запослених и студената, а косовско Министарство унутрашњих послова и Полиција Косова обезбедиће издавање дозвола и све потребне информације. МУП подсећа да је пријава адресе у року од три дана од уласка на Косово законска обавеза, што се може извршити путем Андроид/иОС апликације, сајта Косовске полиције или у најближој полицијској станици.

Српска листа оценила је да су последњим договорима „отклоњене велике опасности по Србе на Косову“, истичући да од 15. марта нема прогона Срба без косовских докумената и да ће образовање и здравствене услуге бити нормално обезбеђене. Председник Србије Александар Вучић је, коментаришући ситуацију, захвалио ЕУ представницима на спречавању већих проблема и сукоба, истичући да је нова мера добра вест за Србе на Косову.

Према сопственим најавама председник Србије Александар Вучић наредне недеље отићи ће у контејнер у Рудници испред Јариња да разговара са Србима на Косову и да види, како је најавио, шта држава може да учини како би сачувала њихова огњишта, образовање и радна места. Ово је најавио пре него је јуче јавности саопштен исход разговора у Бриселу тзв. радне групе која се бавила питањима најављене примене два закона.

“Целокупна политика Србије се свела на контејнер”, поручили су му српски опозициони политичари са Косова.

(КоССев, 15.03.2026)