Иако су чак и поједини косовски функционери, додуше док су још били у току преговори око нове косовске владе, истицали да кандидатура неће бити поднета, извори наводе њихове другачије намере.

Према незваничним информацијама, косовске власти су се на овај корак одлучиле после низа неуспелих покушаја за пријем у светским организацијама од Светске цариске уније, преко Интерпола до међународне организације која се бави спречавањем прања новца.

– Извршни савет (ИС) УНЕСКА почиње 4. и завршава се 18. октобра, и тада се расправља о дневном реду Генералне конференције која ће ове године бити одржана од 30. октобра до 14. новембра. По Пословнику, најмање месец дана пре ИС потребно је поднети предлог за дневни ред, за шта је Косово већ закаснило, јер је последњи рок за то био 4. септембар – прича извор.

Међутим, како наводи, други начин да се доспе на дневни ред, а тиме и да се расправља о теми, јесте да нека земља директно, на ИС, предложи допуну дневног реда. Да би се тај предлог усвојио, потребна је проста већина.

– То би требало да уради Албанија на самој седници – прича извор.

Како наводи, на предстојећем заседању Генералне конференције требало би да се бира и ново руководство тог тела, а међу фаворитима за то место је кандидат из Кине.

– И ту ситуацију желе да избегну јер им Кина није превелики пријатељ, а и због тога што је то била земља која је последњи пут практично блокирала гласање о уласку Косова у Интерпол. Ако то не ураде сада, док је генерална директорка УНЕСКА Ирина Бокова из Бугарске, чија је земља признала независно Косово, посао ће им касније бити много тежи – објашњава наш извор.

Међутим, амбасадор Србије при УНЕСКУ Дарко Танасковић каже другачије.

– С обзиром на то да је захтев „Косова“ за пријем у УНЕСКО на заседању Генералне конференције УНЕСКА 2015. одбијен, евентуални нови захтев, као потпуно нови предмет, морао би проћи комплетну процедуру, од упућивања писма Генералном директору УНЕСКА, преко његове препоруке Извршном савету, разматрања на Извршном савету, препоруке Извршног савета Генералној конференцији, до разматрања и одлучивања на заседању Генералне конференције. Нема ни правних ни процедуралних могућности да се овај пут скрати, чак и ако би се за то залагала и једна Албанија – каже Танасковић.

Иначе, косовске власти и претходне, али и ове новоформиране владе, имају веома живу дипломатску активност када је у питању и чланство Косова у међунардоним организацијама у које покушавају да уђу, али и када је реч о независности јужне српске покрајине, Бриселском дијалогу и формирању војске Косова.

Илустрације ради, косовски председник Хашим Тачи је јуче са папом Фрањом разговарао о подршци Косову, а у наредном периоду путује у САД где ће, између осталог, тражити подршку за формирање војске Косова. Косовске власти, тако, стављају до знања да од својих циљева не одустају упркос томе што им је са запада у више наврата јасно поручено да без промене Устава, а за шта је потребна и подршка српских посланика, од војске Косова нема ништа.

Такође, премијер Рамуш Харадинај посећује суседе, па је само пре неколико дана био у званичној посети Албанији.