Приштинска Газета Експрес извештава данас да, на основу увида у документа косовског Министарства спољних послова о пореклу иницијативе мини Шенген или балкански Шенген, стоји Фондација за отворено друштво мађарског милијардера Џорџа Сороса, а на основу идеје Викторије Нуланд, бивше званичнице америчког Стејт департмента за Европу и Евроазију.
Како наводи Газета Експрес, преговори о овој иницијативи почели су у септембру, а упркос наводима премијера Албаније, Едија Раме, о томе да иницијатива ужива подршку САД и ЕУ, документ у који су имали увид, доказује да Рама манипулише тим информацијама, процена је овог медија.
„Иницијативу не подржавају САД и ЕУ, већ милијардер. Наводи се да САД подржавају ову иницијативу само начелно, будући да она охрабрује регионалну сарадњу, али наглашавају да она мора укључити све. Чак и када је Рама дао Вучићу прилику да иницијативу објасни Макрону у Паризу, Макрон је упитао да ли она укључује све“, наводи се у Газетином тексту.
Документ МСП даље наводи да ова иницијатива представља опасност за Косово јер представља „прилику за Србију да се представи као конструктивни фактор у региону иако не испуњава обавезе према Косову“.
„Ако Косово не реагује на време, постоји ризик да ће, узајамно признавање, као крајњи производ споразума између Косова и Србије, бити замењено једнаким приступом таквим платформама. То би Србији омогућило да напредује у европским интеграцијама без признавања Косова“, наводи се у документу, преноси Газета Експрес.
Додају још и да албански премијер, Еди Рама, обмањује јавност када тврди да је Србија прихватила да ову идеју спроведе без условљавања, јер како оцењују, Србија никада не би прихватила Косово као државу, нити би Косову било дозвољено да на тим састанцима истакне заставу. Зато су односи Косова и Албаније погоршани.
У настојању да поспеши ову иницијативу, Соросов син Александар, посветио се „шатл дипломатији“ и обишао Београд, Приштину и Скопље. Међутим, у овим настојањима био је неуспешан, будући да Косово није присуствовало најновијем у низу састанку у склопу ове иницијативе одржаном у Тирани, оцењује Газета.
О „Мини Шенгену“
Од њеног представљања у октобру у Новом Саду, иницијатива мини Шенгена, балканског Шенгена или малог Шенгена, како је све називана у медијима, наишла је на бројне контроверзе на Косову.
Заједничку декларацију која предвиђа елиминисање граничних контрола и осталих баријера за лакше кретање у региону до 2021. године, и која би истовремено омогућила и грађанима да путују у региону само уз личну карту, као и да се запосле било где уколико имају потврду о својим квалификацијама, за сада су потписали само иницијатори – Србија, Албанија и Северна Македонија.
И другом састанку у склопу ове иницијативе, одржаном на Охриду прошлог месеца, придружили су се и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, Денис Звиздић и министарка економије Црне Горе, Драгица Секулић, мада званичан став о придруживању или непридруживању овој иницијативи, ове две земље до сада нису изнеле.
Међутим, након најновијег, трећег састанка у оквиру ове иницијативе организованом прошле недеље у Тирани, председник Црне Горе, Мило Ђукановић, најавио је да ће Подгорица бити домаћин следећег окупљања.
На Косову је ситуација, међутим, знатно другачија. Поред тога што Косово није било представљено ни на једном од састанка, од косовских званичника редовно стижу критике и на рачун саме иницијативе, али и на рачун иницијатора, који, како тврде, Косово ни не позивају. Косовски званичници су најкритичнији према Албанији од које траже да има однос према Србији какав тренутно има и Косово, док саму иницијативу виде као настојање Србије да створи нову Југославију.
С друге стране, иницијатори иницијативе, а посебно премијер Албаније Еди Рама, као и председник Србије, Александар Вучић, више пута су наглашавали да су Косову отворена врата ове иницијативе, док су од међународних представника стизале поруке да таква иницијатива не би била комплетна без Косова.
Да за Косово има места на „столу мини-Шенгена“, недавно је у интервјуу за КоССев тврдио и амбасадор САД у Приштини, Филип Коснет , који је изразио и наду да ће се нова влада придружити иницијативи.
На последњем састанку у Тирани, саопштено је и да је ЕУ спремна да додели 1,2 милијарде евра следеће године земљама региона у функцији имплементације споразума.