Јовановић подсећа да су проблеми који су ескалирали 2023. године пренети из 2022. године, а њихова размера и динамика је само добила на снази у 2024.
Војна окупација Севера Косова
„Стање Срба на Косову и Метохији није се погоршало само у политичком смислу, већ и у сваком другом, од друштвеног до културног. Овај последњи аспект је био нарочито изражен, а што се тиче политике да Срби више не постоје у косовским институцијама. Кулминација је досегла врхунац после албанског заузимања, и то насилног, српских општина на Северу после избора који ни по чему нису били легални,“ подсећа Јовановић.
Из тога може да се види где се српски народ на КиМ налази данас, додаје наш саговорник, а то је да су му из руку отете све полуге власти које су произилазиле из разних споразума, почев од Бриселског.
„Оно што смо могли да видимо јесте огољена освајачка политика Албанаца и брутална политика Аљбина Куртија који је кроз разне насилне акције успео да спроведе своју власт на северу Косова и Метохије. Фактички, ми смо били сведоци војног преузимања Севера од стране Куртија, иако је све то било увијено у обланде полицијске специјалне интервенције. Та шема је почела да се остварује још изградњом војних, односно, како они кажу, полицијских база на северу Косова и отимањем српске земље,“ наводи Јовановић.
Не само политички егзодус
Јовановић процењује да ни 2024. година неће бити боља за Србе на КиМ јер, како каже, улазимо у њу без поновљених избора на северу Косова и са озбиљним индицијама да Приштина неће стати са терором када је реч о освајању севера.
„Ако се по јутру дан познаје, видимо да Приштина најављује и подиже нове оптужнице против Срба. Чак је 60 Срба за недељу дана добило позиве да се јаве њиховим органима, због нарушавања уставног поретка Косова и ту можемо видети да ће се хапшења наставити и да ће се наставити те фарсе и притисци које ће Србе само терати на исељавање,“ каже Јовановић.
Оно на шта Јовановић посебно скреће пажњу јесте нови атак Албанаца, и то озбиљан, у правцу мењања историје и покушаја да не само српско културно наслеђе, већ и византијско па и турско и римско, прикажу као своје не би ли доказали да су они аутохтони народ на КиМ.
„И у том смислу такође можемо рећи да се на КиМ у ствари дешава тихи егзодус Срба у сваком смислу не само у политичком, већ и у историјском јер оно што Приштина ради јесте покушај да се затре свако постојање Срба на овим просторима. Подсећам само да је само због ископавања Улпијане под могућом узурпацијом око 70 хектара српске земље па и сам манастир Грачаница,“ каже Јовановић.
Курти неће дати север Косова Србима
Наш саговорник упозорава да Курти нема намеру да стане и зато очекује да ће у наредној години за Србе на КиМ ситуација бити још гора, јер Приштина има и огољену помоћ дела међународне заједнице за све што ради.
„Не очекујем да ће бити спроведени избори на Северу јер Курти не жели да изгуби стечену моћ, али исто тако не мислим ни да ће доћи до избора у Приштини јер Западу Курти одговора. Тако да када се сведе рачун у овој брзинској једначини долазимо до тога да Срби у следећу годину улазе са умањеним правима, да не кажем потпуно обесправљени, без могућности да на било који начин делују на КиМ али и са веома малом заштитом која је раније бар постојала у оквиру међународне заједнице. А она је сада јасно стала на страну Приштине,“ истиче Јовановић.
Куртију се све методе толеришу, да ли су оне војне, културолошке, ревизионистичке тако да, према оцени Јовановића, све указује на то да је све што се дешава део једне добро координисане акције Запада и Приштине.
Бурна времена
Подсећања ради, озбиљна криза на Северу је фактички почела одлуком Приштине из маја 2022. да се укину лична документа и регистарске ознаке Србије. Месец дана касније Срби су на северу Косова и Метохије почели да постављају барикаде. КФОР, предвођен НАТО, послао је трупе да патролирају улицама, док су истовремено, Косовске безбедносне снаге затвориле административне прелазе са Србијом.
Српски политички представници најавили су 5. новембра исте године повлачење свих Срба из владиних институција, укључујући општинске управе, судове, органе за спровођење закона и косовски парламент и полицију у знак протеста због ове одлуке Приштине и званично су затражили формирање Заједнице српских општина и хитно поништење одлука Приштине.
Приштина је излазак Срба из институција решила организовањем избора за четири српске општине на северу Косова и Метохије на којима нису учествовали Срби. Излазност је била мања од тро одсто, али Америка је признала и изборе и изборне резултате тако да први пут од 1999. године четири српске општине преузимају Албанци. У децембру, уз присуство тзв. Косовске полиције у згради општине у Северној Митровици одржава се седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин.
Потпуна подршка међународне заједнице Приштини
Тиме је фактички општина Северна Митровица припала Албанцима, као и остале три општине Зубин Поток, Лепосавић и Звечан.
Србима који су били запослени у тим општинама ново албанско руководство није дозволио повратак због чега је дошло до масовног протеста Срба које су напали припадници специјалних полицијских снага РОСУ, да би се касније умешао и Кфор.
После краћег затишја и мирних протеста Срба уз присуство Кфора, али и снага РОСУ, стање тензија али без насиља настављено је све до септембра 2023. када долази до инцидента код манастира Бањска где у сукобу са Србима гине један косовски полицајац и три Србина. Приштина је ово одмах прогласила терористичким актом и захтевала од међународне заједнице да учини исто и санкционише Београд, окривљујући Србију да је умешана у инцидент, што су српски званичници више пута одлучно демантовали.
