ПРИШТИНА, 11 ГОДИНА ОД ПОГРОМА: Хиљаду пута нас је мање

Топао, леп дан, први пролећни ове године, град ври. Нема слободне столице у летњим баштама, из Студентског града река младих људи спушта се према центру, препуна шетача некадашња Видовданска улица, униформисани ученици разговарају испред Гимназије. Две стотине метара даље, у срцу тог истог града, хладњикава полутама, тишина, свеће у рукама држи десет људи, нагореле фреске без боја на зидовима и три свештеника служе парастос.

Град је Приштина. Седамнаести је март 2015. године. Једанаест година од погрома Срба на Косову и Метохији.

„Често пута улазећи у овај храм, мислим како је било, замишљам, иза својих леђа, иконостас који је био величанствен, иконе које су старе по двеста година. Једине две ствари које су преживеле јесу крст и ова икона Светог Николе која је спасена из врућег пепела. Хиљаду пута мање људи овде живи, дише у овом граду, обитава, посећује своју цркву и гробове својих покојника, хиљаду пута мање… То је велики број, велики број нас који смо овде остали са чврстом намером да останемо докле је то потребно или докле се то од нас тражи”, говори након парастоса свештеник Дарко Миленковић, који са породицом и ђаконом Зораном Гођевцем живи након обнове у храму Светог Николе у Приштини. Икона о којој говори, сликана 1871. године, приказује чуда и живот светитеља. Променила је облик од ватре и постала пуна златних клобука од којих су неки попуцали и оставили беле празнине на икони. Празнина је настала и око ове цркве, јер су приштински Срби окупљени око ње и свештеника Мирослава Попадића, после 1999. године, веровали да је најгоре прошло и да се неће догодити погром који је њихове домове претворио у згаришта, након чега су их заменили лименим контејнерима у Грачаници. У њима су многи пре времена скончали. Данас нема никог од породице Тишма.

Илија Трајковић, сведок свега тога, већ једанаесту годину пролази поред свога уништеног и узурпираног дома, дође и, са помиреношћу религиозног човека, уљудно разговара са албанским породицама које су се у његов приватни посед усељавале како је њима одговарало и то, на силу, без икакве надокнаде. На крају су однели све, раскопали зидове и повадили инсталације, врата, прозоре… И све се то догађа у срцу једног великог града, где у неколико корака прелазите пут од светских бутика и кафића, шопинг центара, од споменика Скедербегу, око чијег врата је, као марама, завезана застава Републике Албаније, до људи понижених и обесправљених до крајњих граница.

„Зло мора да буде спречено, нама остаје да се боримо и да се надамо и да ће после Специјалног суда, који ће се бавити злочинима од 1998. до 2000, доћи неки нови суд или нека нова снага која ће поставити питање шта се десило 2004. и да они који су то зло организовали морају да одговарају. Ми морамо да се институционално заштитимо”, рекао је испред Цркве Светог Николе Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера, који је заједно са официром за везу Дејаном Павићевићем и градоначелником Грачанице Владетом Костићем, присуствовао парастосу.

У Грачаници су представници Удружења отетих и несталих Срба са Косова и Метохије, испред споменика МИШИНГ организовали скуп који има циљ да покаже некажњивост злочина, да се потрага за истином свела на пароле и форму и како су најосетљивија питања постала део „пројеката”.

„Претворили смо се у говорнике, песнике, медијаторе, уводничаре, иако то нисмо желели или хтели, јер циљ нам је био да пронађемо своје најмилије, да не буду Н. Н. лица”, рекла је Наташа Шћепановић. Скупу су присуствовали и говорили председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, Малинка Митровић из Канцеларије за КиМ и Милена Парлић у име породица несталих и отетих.

Обележавање погрома на северу, јуче је почело академијом, на којој је шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић затражио одговор на питање ко је политички организовао мартовски погром. „Одговор на то питање не лежи ни овде ни у северној Косовској Митровици, ни у Грачаници, ни у Пећи, Призрену, у којима Срба више нема, одговор на то питање не лежи ни у Београду, одговор на то питање нажалост још лежи у Приштини”, рекао је Ђурић.

У холу Митровичког двора отворена је изложба фотографија Дарка Дозета, фотографа из Новог Сада, посвећена мартовском страдању, а фудбалер Дејан Станковић је уручио комплете спортске опреме фудбалерима ФК Трепча и ФК Звечан, донацију нашег прослављеног спортисте.

На крају дана премијерно је приказан филм „Енклава” редитеља Горана Радовановића у ком играју Аница Добра, Небојша Глоговац и деца из енклава Косова и Метохије.

Тагови: Косово и Метохија, Приштина, Срби