ПРИЈАТЕЉ СРПСКОГ НАРОДА: У Београду обиљежено 88 година од смрти Арчибалда Рајса

Фото: РТРС

Полагањем вијенаца на споменик Арчибалду Рајсу и пригодним обраћањем, данас је у Топчидерском парку у Београду обиљежено 88 година од смрти овог хуманисте и пријатеља српског народа и Србије.

Генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић рекао је да је Рајс, од доласка у Србију 1914. године па све до смрти 1929. године, понављао истину о страдању Срба, али и свједочио о њиховој албанској голготи, васкрсавању српске државе на Крфу, пробоју Солунског фронта и ослобођењу земље.

– Срби не треба да се сјећају Рајса само по његовом професионалном позиву и етици која је доказана у том периоду када је као криминолог поступао у Србији, највише на простору Мачве, Подриња, као и цијеле западне Србије, већ треба и да живе кроз поруке из његовог чувеног списа „Чујте Срби – чувајте се себе“, односно да упознају себе да би могли да рјешавају највеће проблеме – поручио је Селаковић, преносе београдски медији.

Замјеник градоначелника Београда Андреја Младеновић изјавио је да Град активно сарађује са удружењем које његује дјело Арчибалда Рајса и настоји да му се одужи тако што неке улице и институције носе његово име.

– Рајс је човјек који је пуно вриједио у свом времену и један од странаца који су били везани за Србију и много јој помогли – рекао је Младеновић и подсјетио да је управо Рајс поставио темеље српске криминолошке и форензичке науке, те да је и прошао албанску голготу и повратка у Србију, пробијајући Солунски фронт.

Предсједник Удружења потомака солунских ратника „Др Арчибалд Рајс“ Мирослав Ђоловић каже да нема онога ко је хтио да и мало проникне у историју српског народа, а да није разговарао о Арчибалду Рајсу – пријатељу Срба за сва времена.

Швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани Арчибалд Рајс истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата.

У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске владе 1914. године.

Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи „Шта сам видио и проживио у великим данима“, а прије тога објавио је „Писма са српско – македонског фронта“, док је као своје посмртно завјештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“.

РТРС, Срна

Тагови: ,

?>