Прича о Јовану Милановићу: Српски обавештајац у централи НАТО-а разоткрива Маркале и Рачак

Највећи српски обавештајац Јован Милановић уз помоћ своје обавештајне мреже „Олимпик“ у седишту НАТО-а у Бриселу разоткрио је како је ЦИА инсценирала Рачак, по угледу на злочин на пијаци Маркале у Сарајеву, да би своје терористичке акције користили као директан повод за бомбардовање Срба.

Један од првих података до којег је дошао Милановић био je од великог значаја за Републику Српску. Како се наводи у књизи „Јован Милановић – највећи српски обавештајац“, он je преко свог извора у НАТО-у успео поуздано да утврди како су масакре на сарајевској пијаци Маркале инсценирали оперативци ЦИА, амерички инструктори и бошњачки официри, уз знање и сагласност бошњачке власти и Алије Изетбеговића.

У првом масакру, 5. фебруара 1994. године, погинуло је 68, а рањене су 144 особе, док jе у другом, 28. августа 1995. године, погинуло 37, а рањено 90 особа.

Други масакр jе послужио као директан повод за бомбардовање положаја Војске Републике Српске. Милановић каже да je у руци имао документ који доказује да je терористички масакр на пијаци Маркале у Сарајеву инсцениран како би за та злочин била оптужена српска страна:

„Колега из НАТО-а, који je имао увид у документа америчке војске о Маркалама, пренео ми je доказе да je та акција увежбавана на америчком полигону крај града Александрија у Вирџинији у присуству официра Армије БиХ. Тамо су направили копију сарајевске пијаце и имали генералне пробе трагедије пре фебруара 1994. године.“

Истражујући ову информацију, Милановић je, заправо, раскринкао модел по којем САД и неке друге чланице НАТО-а, пре свега Велика Британија и Француска, изазивају кризе и ствараjу повод за агресију ради остваривана геостратешких циљева широм света.

Како је наведено у књизи, ЦИА je била носилац психолошке операциjе „да су српске оружане снаге организовале и извеле масакр са околних брда око те локације“. Користили су искуства из претходне терористичке акције коју су извели у улици Васе Мискина како би прорачунали ефекте новог масакра.

Током истраживања модела правих психолошких акциja, генерал Милановић је утврдио да акције HATO-а треба да обезбеде повод за агресију и уједно сатанизују противника.

Велики обавештајни успех генерала Милановића је чињеница да је, приликом истраживања ових акција, његов извор из структура Алијансе упозорио да je НАТО донео одлуку о агресији на СР Југославију и да ћe извести неку сличну терористичку операцију, која ћe послужити као повод за покретање агресије, што се касније и догодило.
Агент ЦИА прерушен у шефа верификационе комисије ОЕБС-а

Милановић je, почетком августа 1998, пола године пре инсценирања масакра у Рачку 15. јануара 1999. године, који jе послужио као директан повод за агресију на СР Југославију, упозорио Обавештајну управу Генералштаба и државни врх, на то да ћe се тако нешто догодити.

Као ексклузиван документ, генерал Милановић је ауторима књиге уступио фотокопију свог концепта на основу кojeг je саставио извештај у Бриселу и доставио га Обавештајној управи ГШ у Београду.
Упозорење је, јасно, било резултат доброг функционисања обавештајне мреже „Олимпик“, којој, наводи се у књизи, ништа од важних одлука НАТО машинерије није могло да промакне.

Милановићев предлог je био да се ова информација проследи медијима, како би била осујећена реализација праве психолошке операције, али се њена инсценација ипак догодила.

„Акцијом je руководио агент ЦИА Вилијам Вокер, под маском шефа косовске верификационе мисије ОЕБС-а. Били су то сами почеци потпуног усвајања нових метода хибридног ратовања у облику тактике прљавог подметња тешких злочина супротној страни“, наводе аутори књиге Илија КАЈТЕЗ И Љубан Каран, додајући:

„Те сумануте акције суровог убијања својих сународника или савезника пратила je изузетно моћна и унапред припремљена пропагандна активност која je требало да сатанизује противника. Данас се таква права подметања користе у Украјини како би руска војска била сатанизована.“

Противно свим очекивањима да је то могуће, као и да је он способан да то учини, Милановић је преко своје обавештајне мреже свакодневно пратио припреме НАТО-а за агресију на СР Југославију.

Докучио je њихове највеће тајне, па и ону да jе напад на Југославију планиран још 1998. године, на самиту НАТО-а 25. маја у Лисабону.

Дневни ред самита био je: „Угроженост мира на Балкану, репресалије српских безбедносних снага против албанског становништва на Косову и Метохији и нужност хуманитарне интервенције НАТО-а“. Тада jе донета одлука о започињању припрема за агресију на нашу државу.

Начин на који je Милановић дошао до изузетно важног документа са овог самита заиста je импресиван и показује његову ванредну способност и сналажљивост.

Наиме, према Милановићевом сведочењу, он је високорангираног португалског дипломату у НАТО-у који је водио Комитет политичких директора у Савету Алијансе, обрлатио тако што га је навео да, након ручка у српском ресторану у близини Команде Алијансе, пије ракију.

„Покушао је брзо да напусти ручак али га je ракија савладала. Онда jе обавестио свог амбасадора да се неће вратити тако брзо jeр има проблема са здрављем детета. Пао je коначно у моје руке“, почиње Милановић, додајући:

„Окренуо je плочу и све испричао из садржаја докумената на којима je paдиo“.

У питању су биле политичке процене у вези са планираном агресијом на Југославију.

У исто време, у Шпанији и Португалу одржана je штабна вежба широких размера под називом „Криза југ“, а у Команди НАТО-а у Монсу штабна вежба „Криза север“. Прва je била проигравање сценарија агресије НАТО-а на СР Југославију, а друга – сукоб са Руском Федерацијом уколико она буде пружила војну помоћ СР Југославији.

„Оба писана сценарија имала су око 1.000 страница. Након што сам дошао до њих понео сам их у Београд, вожњом у ‘једној тури’, без паковања у дипломатску пошту, како jе процедура налагала, с обзиром на хитност и одсутност шефа мисије надлежног да потпише курирско писмо“, наводи Милановић у свом сведочењу, истичући:

„Ризик који сам том приликом преузео раван je самоубиству.“

Упркос томе, Милановић је наставио да извештава Београд, тако да је све о чему расправља и одлучује НАТО истог дана било и на столу војног и државног врха Србије.