ПРИЧА КОЈА ЦЕПА СРЦЕ: 71 годину су у браку – да би је лечио, он је у 93. години надничар

Немаштина и болест тешко падају и млађима, а нарочито тегобно је кад с њима треба да се носе они најстарији. А, међу таквима је и некадашњи железничар Мирослав Игић (91) из Пожаревца који може само да сања о мирним пензионерским данима јер већ осму годину сам негује непокретну супругу Персу (93), с којом је у браку чак 71 годину. Потпуно несвесна околине, несрећна жена и не зна да им је пре годину дана преминуо старији син…

– Моја Перса не хода, не чује и не говори, па ја кувам, чистим, перем и радим све остало што треба по кући. Једино немам снаге да је померим, па месечно плаћам једној жени да долази и мења јој пелене. Али, надокнада за туђу негу и помоћ износи само 10.000, па морам да додајем око 2.500 динара од моје мале пензије – вели Мирослав.

Игићи су се, иначе, у Пожаревац доселили још 1963. из Беле Паланке, а сада живе само од пензије коју је Мирослав стекао, с обзиром на то да је Перса била домаћица која је бринула о кући и њихова два сина.

– Месечно примим само 21.000, а од тога плаћам комуналије, те лекове, пелене и све остало што треба за Персу. Оно што остане није довољно за храну, па обрађујем туђе баште. Раније сам могао да радим и на четири места, а сада једва успевам и два да покријем – објашњава Мирослав, не схватајући зашто жени која вегетира већ осам година следује готово симболична надокнада од државе.

Притом, не могу да рачунају на помоћ млађег сина који и сам тешко живи са својом мизерном пензијом, па је с обзиром на то да не живи са родитељима у Пожаревцу последњи пут био на сахрани старијег брата…

Иако имају инвалидска колица, Мирослав нема снаге да супругу изведе у двориште – недалеко од пожаревачке Медицине рада – које деле са још три породице. Једну од њих чине његова сестра Перса и зет Војислав Величковић, али и они живе сами, само од једне скромне пензије, па свима преостаје само да свакодневним дружењем бар мало ублажавају животне недаће.

ОГРОМНИ ТРОШКОВИ

– ПЕЛЕНЕ за одрасле, које се мојој Перси мењају више пута дневно, коштају око 50 динара по комаду, а морам да плаћам и лекове, од којих само један, „регона“, кошта 650 динара, а једна кутија је мало за месец дана – каже Мирослав, којем је ипак мало лакнуло што бар супругу не мора сваких месец-два да води код лекара због преписивања лекова, јер однедавно може сам да оде и добије рецепте за наредних пола године…