Брнабићева је то казала на седници Скупштине на којој се расправља о иницијативи за промену Устава Србије, а као одговор на раније излагање Камберија који је рекао да члан 1 Устава Србије дефинише Србију као државу српског народа, што је проблематично са аспекта мањина и навео као боље примере, између осталог, „устав Косова у којем у ставу 2, члану 1, стоји да је Косово држава својих државаљана“.

„Није у реду да се позивате на устав Косова јер сте посланик Скупштине у земљи чија је то територија, то је наша покрајина и Ви то морате да поштујете. За овај Дом не постоји устав Косова, а независност су извојевали да никога ништа нису питали, ниједног свог грађанина“, казала је Брнабићева.

Према њеним речима, устав такозваног Косова за њу има значај као када би она сама прогласила београдско насеље Карабурму за независну државу и написала устав.

Иронично примећује да је устав Косова толико валидан да и ако желе војску да направе морају да питају Србе, што нису учинили, чиме су показали колико поштују свој устав и колико је валидан.

„Нико није одговарао ни за један злочин над Србима“

Наводи и да не жели да јој такозвано Косово буде узор за било шта и у том смислу подсећа да са територије јужне српске покрајине нико није одговарао ни за један злочин над Србима, укључујући и злочине над српском децом, затим злочине у Старом Гацко где је настардало 14 људи, али и Гораждевац где је двоје деце убијено, а четворо је рањено.

Премијерка подсећа да нико није одговарао ни за погром Срба 2004. године, као ни за уништавање цркви и манастира од којих се неки, како каже, и данас користе као јавни тоалети.

Посланик Камбери у одговору премијерки казао је да је могла да спомене и масовне гробнице у централној Србији у којима су пронађени посмртни остаци Албанаца као што су Петрово Село и Батајница.

Брнабићева истиче да може да прича и о Батајници и Петровом Селу, као и другим местима и наглашава да јој је „бесконачн жао што су се те ствари дешавале“.

„Жао ми је свих убијених, њихових породица, свих несталих које и данас тражимо, али Србија је на територији централне Србије истражила апсолутно све гробнице за које смо добили податке од Приштине, Међународног Црвеног крста, све осим две за које у овом тренутку скупљамо додатне информације и које ћемо истражити“, казала је Брнабићева.

Подсећа и да је у Србији, код Рашке у Кижевку пре две недеље завршена есхумација пронађених посмртних остататка и наводи да су позване породице идентификованих Албанаца 20. маја да одају почаст својим ближњима који су настрадали.

„То је пример како се ради и немојте то да злоупотребљавате. А могу да Вам кажем да Приштина ништа није урадила“, казала је Брнабић обраћајући се Камберију.

Наводећи да се у овом тренутку у Приштини у мртвачници налазе посмртни остаци 350 особа које Приштина не жели да идентифукује, Брнабић поручује Камберију да не жели да се такмици по тим темама са њим.

„Не манипулишите овим стварима“, поручила је премијерка посланику Камберију.

Камбери: Променити цео Устав, проблематична и преамбула о КиМ

Посланик Шаип Камбери изјавио је раније у парламенту, да се противи, како каже, парцијалној измени Устава Србије, сматрајући да тај акт треба променити у целости, а навео као проблематичну и преамбула Устава, која Косово и Метохију дефинише као део Србије.

Камбери се у обраћају, током расправе у парламенту на чијем је дневном реду Предлог за промену Устава, рекао да нема сумње да би Устав требало да буде промењен, и да постоје бројни аргументи за промену целог Устава, а један од њих је и тај, што се каже, у члану 1 Србија дефинише као држава српског народа, а то је према његовој оцени проблематично са аспекта мањина.

По његовим речима мањине у Србији чине више од 20 одсто становништва, а таква дефиниција, каже, шири уверење да су чланови заједица другачијег порекла „грађани другог реда“.

У том смислу као боље примере навео је Црну Гору, у чијем се Уставу, тврди, наводи да је носилац суверености грађанин који има црногорско држављансто, али и тзв. Косово, наводећи да у члану 1 стоји да је „Република Косово држава својих држављана“.

Камбери је изнео критике на рачун власти, наводећи да „у овој држави власт одавно није јавна и транспарентна, правно ограничена, ни посвећена слободи и једнакости грађана“.

Он је оценио и да садашња иницијатива за промену дела Устава, којим се усаглашава домаће законодавство са законодавством ЕУ, недовољна, јер обухвата само питања из поглавња 23 и 24.

Навео је и да су у Србији потребне децентрализација и регионализација, како би, каже, постала боље место за живот, али и додао да у таквим захтевима власт „неаргументовано види страх од сецесије“.

За Камберија је проблематична и преамбула Устава, која Косово и Метохију дефинише као део Србије, јер, како каже, представља препреку бржем напретку на путу ка ЕУ.

У том смислу, навео је да је, у складу са преговарачким оквиром за Србију поглавље 35 има исту тежину као поглавља 23 и 24, текст преамбуле препрека било какве тежње „за нормализацијом односа са Косовом“.

Додао је и да, ако је реформа правосуђа 2009. године урађена „наврат-нанос“ то не треба да буде алиби за парцијалну измену Устава.

„Наша посланичка група неће учестовати у парцијалној промени, јер се тиме губи драгоцено време, а то је оно чега најмање имамо“, рекао је Камбери, а пренео Танјуг.