„Предуслови за катастрофу“: Како је НАТО бомбардовао Србију радиоактивним бомбама
фото: CC BY-SA 3.0 / Darko Dozet /
Око 31.000 пројкетил са уранијумом-238 први пут је користио НАТО пре 20 година током масовног бомбардовања објеката у јужној Србији, а главни циљеви НАТО-а су били радари ПВО, изјавио је за РИА Новости Јуриј Бражников, који је у то време био члан међународне организације „Фокус“, која је пружала хуманитарну помоћ становништву СР Југославије.
24. марта 1999. године НАТО авиони почели су бомбардовати територију Савезне Републике Југославије. Војна операција савеза спроведена је без одобрења Савета безбедности УН-а и на основу тврдњи западних земаља да су власти СРЈ наводно спровеле етничко чишћење на Косову и изазвале хуманитарну катастрофу.
Главни циљеви масовних напада НАТО авиона са пројектилима пуњеним осиромашеним уранијумом у јужној централној Србији и у неким деловима АП Косово биле су важне војне инсталације, укључујући и радарске станице за праћење авиона.
Он је указао да је Северноатлантски савез, према мишљењу стручњака, у то време премашивао војни потенцијал СР Југославије за више од две хиљаде пута. НАТО је користио око 500-700 авиона и 20 бродова дневно за нападе.
„Репетитор који се налази у близини града Врања, на планинском масиву Пљачковица, уништен је масовним нападима касетном муницијом са уранијумским пуњењем“, додаје Бражников.
Индентичан напад је извршен на радар ПВО-а код села Боровац, 20 километара јужно од Врања.
У самој Врању бомбардовани су војни објекти. Гама снимање подручја је обављено по ободу објекта и главних улица града. Укупна дужина истражене трасе, укључујући и подручје уништене касарне, износила је више од шест километара.
„Извршено је снимање површина зграда, објеката за евентуалном контаминацијом алфа-емитованим радионуклидима“, рекао је Бражников, додајући да је у Русији и Швајцарској спроведена додатна анализа узорака узетих „на местима утицаја муниције са уранијумом“.
Бражников је нагласио велику густину употребе муниције са уранијумом-238. Током бомбардовања, многи пројектили нису експлодирали и отишли су у земљу на дубину од једног метра, те да су у циљу свеобухватне анализе садржаја радионуклида, укључујући и уранијум, узимани потребни узорци земљишта.
„Степен изложености гама зрачењу који је мерио ДРГ-ОГТ уређај директно на површини био је 530-560 мкР/ч, што је 45 пута више од природног зрачења за подручје. Чак и тада је постало јасно да би у СРЈ могли настати предуслови за настанак еколошке катастрофе”- рекао је Бражников.
Он је подсетио да су први резултати радијационог мониторинга у региону Врања, где је НАТО интензивно користио пројектиле са уранијумом 238, добијени већ 24. јула, четири месеца након почетка бомбардовања територије Југославије.
Само недељу дана раније, специјални лет Ил-76 Министарства за ванредне ситуације испоручио је хемијске и радиометријске аутомобилске лабораторије из Москве у Београд. Ова акција је спроведена у оквиру међународног програма „Фокус“ уз учешће Русије, Швајцарске, Аустрије и Грчке.
