Русију, без чијег братског прискакања у помоћ 1914. године, Србије као државе данас можда не би било, Русију која нам преко двадесет година својом решеношћу и непорецивим ауторитетом, упркос унутрашњим и спољним настојањима да се са својом државно-националном постојбином „разграничимо“ или да је се одрекнемо, помаже у одбрани и враћању српског Косова и Метохије, Русију која је пре само неколико година осујетила британски покушај званичног и трајног жигосања српског народа – ту Русију Србија је на највишем светском форуму држава поново осудила и одбацила, трећи пут за месец дана.
Многи добранамерни грађани Србије су с неверицом и негодовањем, али безмало са стидом и гађењем, дочекали јучерашњу вест да је Србија гласала за суспендовање Русије из Савета за људска права УН, придружујући се на тај начин хорском, оркестрираном остракизму којем колективни Запад на челу са Америком већ месец и по дана спроводи над Русијом. Тиме је званична Србија, срамотно по народ који представља, додала свој камен беспримерно срамном, по размерама невиђеном таласу русофобије у западњачким друштвима, који се у много чему може поредити с временима мрачне ксенофобије која је владала Европом тридесетих и четрдесетих година прошлога столећа. Околност да Запад Русији не може да опрости то што је решила да осујети опасно русофобно геополитичко инструментализовање Украјине, као и, са тог истог Запада подстицано, вишегодишње немилосрдно сатирање рускојезичног становништва те, посредством украјинског режима, отворено насртање на границе Русије – све то не сме имати везе с вишевековним односима Срба и Руса, који су и у нашем времену животно важни по српски народ.
Покрет за одбрану Косова и Метохије, у име својих чланова, али и свих револтираних грађана који нам се од прекјуче јављају, најоштрије осуђује и овај потез Вучићеве послушничке администрације, захтевајући да се одмах прекине с таквом, не само политички штетном него и историјски погубном праксом. Уједно, изражавамо бојазан да је оваква, од Запада наметнута тактика, саставни део плана да се низом вероломних потеза званичног Београда против Русије до те мере наруше односи двеју земаља, да би се, у „заветрини“ рата у бившој Украјини, дошло до непринципијелног „решења“ Косовског питања, мимо резолуције 1244, чиме би се Србија трајно одрекла своје јужне покрајине.