Најмоћнији војни стуб Америке — Пентагон није објавио свој извештај против Србије који је усвојио још у мају ове године. Изокола и калкулантски, пустили су ове недеље тај документ у јавност незванично и „испод руке“ — бирајући моменат. Као да не смеју малу Србију да погледају у очи.
Ове недеље осванула је вест „Слободне Европе“, која је „имала увид“ у извештај америчког Секретаријата за безбедност у ком се Србија описује као „најпопустљивије окружење за руски утицај на Балкану“.
Главна замерка је да Србија развија војну и обавештајну сарадњу са Руском Федерацијом. Пентагон наводи да је Србија једина земља у региону која је од 2012. купила руско оружје у вредности већој од милион долара, а „откривају“ и да је Београд пазарио руске авионе МиГ-29 и хеликоптере, као и да са Москвом одржава заједничке војне вежбе.
Велико је то и ексклузивно откриће, које је алармантно објављено — после шест месеци. Кључно сензационално сазнање које је баш свима било познато — да је Србија купила „мигове“, хеликоптере и да је тренирала са руским војницима.
После те објаве, јавио се фамозни Едвард Џозеф, професор Универзитета „Џон Хопкинс“, који је и сам учествовао у писању извештаја Пентагона. Он је „професорски“ закључио да је извештај показао „оно у шта се сумњало“: да је Србија интензивирала сарадњу са Русијом откад је на власти СНС. Па, закључује професор, због тога се и однос према Србији и председнику Александру Вучићу мора променити.
Поред назадовања у унутрашњим реформама и демократији, неискреном путу ка ЕУ, Џозеф наводи и да Србија само „наводно жели да реши косовски проблем“, а да „они“ (ваљда мисли на Пентагон) знају да Русија нема интереса да се то питање реши.
Део српске јавности је већ у овој „ексклузивној информацији“ сервираној из Вашингтона преко западних медија прочитао да Америка спрема заокрет према Србији. Да се стеже обруч. Да Београд мора попуштати…
Важно је сумирати неколико закључака:
Ствари су, значи, кристално јасне. Ако је наводни извештај Пентагона аутентичан, онда би требало званична Америка да га предочи званичном Београду.
Нема потребе да се притисак САД на Србију протура кроз „сазнања“ и мудре мисли вашингтонских професора.
Може то Америка много јаче и искреније, а и Србија уме да одговори и кад су претње много званичније и непосредније од медијских спекулација.
Свакако, боље је ову ствар разрешити — очи у очи. Да сви знамо на чему смо.