Постоји ли уопште карактерна црта која би могла да опише домаћина који би странцима предао најлепше воћњаке и винограде, све са рођакама лепотицама које босоноге гацају грожђе, како би за себе придобио повољан кеш кредит и повремено сувозачево седиште у скупоценој лимузини.
Има ли име за особину неког комшије, брата, сународника, који би потписао да бахати моћници багерима сравне са земљом цркву и звоник како би он за себе обезбедио тапшање по рамену и позицију у њиховом „елитном“ друштву.
Да ли је икада, бар у епским песмама или античким драмама, опеван морални избор неког човека који се одриче гробова својих предака, светитеља и оснивача, да би постао власник неког шљаштећег казина или перверзно обојеног бордела.
Како пронаћи адекватан епитет за некога ко одлучи да прода и уништи своје породичне албуме, успомене, реликвије и све кодове свог постојања да би добио кристалну чашу шампањца, порцију кавијара, љуту баварску кобасицу и полутврди француски сир Морбиер.
Шта је овде уствари тема?
Председник Александар Вучић открио је данас да је Србија од званичног Париза и Берлина добила званичну понуду да се одрекне Косова и Метохије и да пристане да лажно Косово постане чланица Уједињених нација, а да ће као надокнаду добити убрзано чланство у Европској унији.
Србија је значи и дефинитивно суочена са ставом старих и великих европских нација које се према њој данас понашају горе од пијачарских препродаваца и јајарских транге-франге превараната.
Србија је, значи, суочена са планом Париза и Берлина који толико вређа достојанство и елементарни ниво части да је чак и нас који слушамо садржај „коректног предлога“ срамота колико су се ниско суновратили.
Србија, значи, дефинитивно види као на длану да би одустајањем од Косова, не само извршила национално самоуништење, већ би могла да постане члан дружине која је толико посрнула да на тај добровољни и тотални нестанак присиљава и друге народе.
Губили су Срби и ратове и људе и територије, али немају Срби ни у историји ни у народној поезији такве домаћине, лидере и вође који ће предати децу, фамилију, винограде, манастире, да би прешли на страну силних и да би добили запоњак од печеног јагњета или тртицу од пилетине.
Није се такав српски предводник родио, нити ће.
За особину неког ко би тако нешто урадио, не постоји ни реч у српском језику.
То је чак горе и од издаје.
