Прећутано у званичним биографијама: Правда сараднику УСАИД-а, необичан избор за ресор ЕУ интеграција

© Milan Maricic/ATAImages

За нови кабинет Владе Србије „заиграће“ 10 нових имена, поједини стари играчи задржаће своје позиције у тиму будућег шефа Ђура Мацута, док су неки кадрови из старог сазива „прецртани“ са списка, па ће морати да спакују ствари и иселе се из Немањине 11.

Нова влада ће имати три потпредседника, министра финансијаСинишу Малог, министра унутрашњих послова Ивицу Дачића, као и министарку привреде Андријану Месаровић, који ће задржати своје ресоре из владе Милоша Вучевића.

Министарски „дрес“ обући ће Драган Гламочић у ресору за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Сара Павков за заштиту животне средине, Ненад Вујић на месту министра правде, Снежана Пауновић у ресору државне управе и локалне самоуправе, Демо Бериша као министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Дејан Вук Станковић на месту министра просвете, Бела Балинт на месту министра науке, технолошког развоја и иновација и Борис Братина на месту министра информисања и телекомуникација, као и Александра Софронијевић за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, Јагода Лазаревић за унутрашњу и спољну трговину, које су в.д. функције у својим ресорима преузеле после оставки Горана Весића и Томислава Момировића.

„Из игре су изашли“ министар пољопривреде Александар Мартиновић, Ирена Вујовић, задужена за ресор животне средине, Маја Поповић министарка правде, Јелена Беговић из сектора науке, министар информисања Дејан Ристић, Тања Мишчевић, са чела Министарства за европске интеграције, Томислав Жигманов – за људска и мањинска права, као и Милош Вучевић, досадашњи премијер, који је и најавио да неће бити нови министар.

Однос снага међи коалиционим партнерима остаје мање више исти, с тим што се тим допуњује и нестраначким кадром. Социјалистичкој партији Србије припало је четири ресора – полиција, државна управа и локална самоуправа, као и министарства без портфеља за дијаспору и за бригу о недовољно развијеним општинама. Међу онима из СПС-а који су задржали ресоре су Ивица Дачић – полиција, министри без портфеља Новица Тончев и Ђорђе Милићевић.

„Пролазну оцену“ Мацута није добила министарка просвете Славица Ђукић Дејановић у јеку протеста просветара и студентског бојкота, док у владу из Скупштине Србије улази социјалисткиња Снежана Пауновић.

Наде и жеље појединих европских званичника да виде леђа досадашњем потпредседнику владе Александру Вулину су се испуниле. Узрочно-последично или случајно, Вулин се тако нашао међу онима који се нису нашли на Мацутовом списку играча.

Недавно је европска комесарка за проширење Марта Кос сугерисала да се нада да Вулин неће бити део владе и да „неко ко се понаша антиевропски не може истовремено да води Србију у Европску унију“.Вулин је након тога саопштио да ће „Европска унија и Запад учинити све да не буде део владе, наводећи да им смета што говори истину.

Управо „европски ресор“, односно Министарство за европске интеграције „одузето“ је Тањи Мишчевић, а „кормило“ европског брода Србије преузеће досадашњи министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, који до сад у јавностиније истицао као изразито „проевропски“. Раније је радио у министарствима спољних послова и одбране, а пре тога је радио и у Канцеларији за Косово и Метохију. Старовићев ресор иде у руке Милице Ђурђевић Стаменковски, док она своје министарство за бригу о породици препушта Јелени Жарић Ковачевић, која је била министарка за државну управу у претходном мандату.

Њен ресор државне управе припао је социјалистима, а на чело овог министарства долази Снежана Пауновић, посланица СПС и потпредседница Скупштине Србије.

За људска и мањинска права и друштвени дијалог уместо Томислава Жигманова, предложен је председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша, који је као први потез најавио „позив за успостављање дијалога са студентима у блокади како би се нашло прихватљиво решење за наставак студија“.

Жигманов је опраштајући се од функције, искористио прилику да се похвали да је његовим учешће, у влади, „омогућено да се у широј, не само политичкој српској јавности, снажно деконструише неистинита слика о Хрватима као нелојалним грађанима, али и о ДСХВ као некаквом неаутономном политичком субјекту, већ инструменту Загреба, који је овде задужен да ремети односе“.

Упркос дипломатским „спотицањима“, будући да је у последњим „минутима“ одлазеће владе Милоша Вучевића, његов ресор суочио са признањима независности тзв. Косова од Кеније и Судана, министар спољних послова Марко Ђурић задржао је позицију шефа српске дипломатије.

До сада је највише реакција изазвао избор Дејана Вука Станковића за новог министра просвете. Он ће уместо да политичка дешавања посматра и коментарише са стране, из столице политичког аналитичара, сада морати да загази на терен бављења политиком, преузевши „врућ кромпир“ од досадашње министарке Славице Ђукић Дејановић будући на вишемесечне штрајкове и бојкот просветара и студената.

Станковић је најавио да „уколико се брзо постигне договор са универзитетским властима, на чему ће се радити, може и мора да се спаси академска година“. Нагласио је да ће се залагати да се све врати у оквире закона.

Министар правде повезан са УСАИД-ом

Можда најзанимљивије именовање је одлука да Ненад Вујић преузме ресор правде. Вујић је широј јавности познат као директор Правосудне академије Републике Србије (ПАРС), која је годинама сарађивала са америчком Агенцијом за међународни развој (УСАИД).

Уз подршку УСАИД-а почеле су са радом две регионалне канцеларије, одељења Правосудне академије у Новом Саду и Крагујевцу.

УСАИД је преко ПАРС-а финансирао обуке за носиоце правосудних функција у Србији, а занимљиво је да ју је хвалио и тадашњи амбасадор САД Кајл Скот.

„САД подржавају правосуђе у Србији више од 10 година и подршка се наставља улагањем 10 милиона долара у пројекат Правосудне академије у обуци судија, судског особља и јавних извршитеља, као и особља специјализованог за борбу против корупције“, рекао је Скот.

Тадашњи председник Високог савета судства Драгомир Милојевић рекао је да је УСАИД остао доследан у пружању безусловне помоћи Академији.

„Јасно је да има још доста да се уради, како би Академија била препозната у јавности као кључна институција која подиже професионалност и квалитет правосуђа у Србији, али можемо да рачунамо на подршку УСАИД-а“, поручио је Милојевић 2017. године.

Пре Правосудне академије, Вујић је био члан радне групе за усклађивање тадашњих државних закона са законима ЕУ, а од 2013. председник Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.

На своју стару адресу вратио се и професор Драган Гламочић, преузевши од Александра Мартиновића министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Некадашњи министар пољопривреде, од јуна прошле године обављао је и функцију саветника председника Србије Александра Вучића за пољопривреду и аграрну реформу.

Најмлађи члан тима у Немањиној 11 биће Сара Павков (33) која је задужила „дрес“ Ирене Вујовић и руководиће Министарством за заштиту животне средине.

На „клизави“ терен већ је ушла Александра Софронијевић која је недавно преузела ресор грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре од Горана Весића, а у периоду након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Сада је и званично кандидат за министра.

Исти задатак имала да „премости“ до нове владе имала је и  Јагода Лазаревић када је крајем прошле године преузела функцију в.д. министра за унутрашњу и спољну трговину уместо Томислава Момировића, која је сада предложена за министарку овог ресора.

У сектору рударства и енергетике, судећи по Мацутовом избору, заслуге је имала и министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, која ће задржати свој ресор, у изазовним данима претећих санкција САД Нафтној индустрији Србије.

Поверење је оправдао и Братислав Гашић, који наставља да води ресор одбране.

Министар за јавна улагања и даље ће бити Дарко Глишић, Никола Селаковић остаје министар културе, Златибор Лончар ће, као и у претходној влади, бити министар здравља. Хусеин Мемић остаје на функцији министра туризма и омладине, а Зоран Гајић на челу Министарства спорта.

Нова влада, према предлогу, имаће пет министара без портфеља.

Милан Кркобабић остаје на функцији министра за бригу о селу Новица Тончев и даље ће обављати функцију министра без портфеља унапређења развоја недовољно развијених општина. Ђорђе Милићевић и даље ће бити министар без портфеља за дијаспору, као и Усаме Зукорлић за помирење, регионалну сарадњу и друштвену стабилност, док Татјана Мацура наставља да води бригу о породици.

Скупштина Србије о новој влади расправљаће на седници заказаној за уторак, 15. април у 10 часова.