Правда чекана 70 година: Не постоји ниједан документ који сведочи о издаји Николе Калабића

Ниједан од саслушаних стручњака, утврдио је суд, није могао да потврди да је Калабић извршио ратни злочин, учествовао у извршењу ратних злочина, или наредио извршење неког

Апелациони суд у Београду потврдио је решење Вишег суда у Ваљеву, којим је усвојен захтев за рехабилитацију Николе Калабића, некадашњег команданта Горске краљеве гарде Југословенске војске у отаџбини.

Питање рехабилитације уређено је Законом из 2011. године. У протеклим годинама на основу тог закона са судског индекса скинута су имена команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Михајловића и председника југословенске краљевске избегличке владе Слободана Јовановића.

Иначе, Калабић је званично рехабилитован 8. августа 2022. године. Пресудом Суда у Ваљеву Калабић је ослобођен свих ранијих оптужница и проглашене су правно ништавним све раније одлуке о конфискацији његове имовине, док је као званичан датум његове смрти недвосмислено утврђен 19. јануар 1946. године.

Ова пресуда је сада постала правноснажна.

Захтев за рехабилитацију Калабића поднела је још пре десет година Весна Калабић, унука Николе Калабића.

Печат тадашњег времена

Како је раније рекла Калабићева унука Весна, „име бившег команданта Горске краљеве гарде Николе Калабића оставља, и после више од 70 година, печат тадашњег времена.“

Претходни, „комунистички режим оставио је дубоке ожиљке када је у питању наша породица, почев од самог рата, после рата, све до данашњег дана“, рекла је Калабићева. „Некоме је он трн у оку, некоме част. Али, ми, као његови потомци, не можемо а да се не запитамо због чега је он све до данас државни непријатељ и зар није управо супротно?“

Калабић је, све до Другог светског рата, био геодета у Ваљеву и резервни (а не активни) поручник Југословенске војске.

Први дан рата, 6. април 1941. године, затекао је Калабића у кревету, због повреде у саобраћајној несрећи. Ускоро одлази у Шабац, где је имао ратни распоред, али кући се враћа после свега двадесетак дана, као сведок расула Југословенске војске.

Већ средином августа 1941, Калабић је ступио у везу са пуковником Дражом Михаиловићем, командантом ЈВуО. Његова прва дужност била је командир пратеће чете пуковника Михаиловића.

Од новембра 1941. године, Калабић је постао командант Горске краљеве гарде, која је у том тренутку имала улогу пратеће чете Команде четничких одреда, односно самог пуковника Михаиловића.

То су недвосмислене и утврђене чињенице, остало су интерпретације, које и даље носе „печат тадашњег времена.“

Контроверзе и после смрти

После рата, Калабић је оптуживан за сарадњу са окупатором, проглашен је одговорним за бројне злочине над народом, као што му је приписана и издаја самог команданта Драже Михаиловића.

Како се сада испоставља, о томе не сведочи ниједан документ, ни догађај који је могуће документовати.

Током десетогодишњег поступка, осим саслушавања сведока, разматрани су документи бројних институција, а пред судом су сведочили историчари који нису успели да докажу да је Калабић сарађивао са немачким окупатором.

Такође, ниједан од саслушаних стручњака није могао да потврди да је Калабић извршио ратни злочин, учествовао у извршењу ратних злочина, или наредио извршење неког од ратних злочина, па ни у случају злочина у селу Друговац.

У решењу суда се оцењује и да никада није вођен кривични поступак против Калабића и да он зато не може бити проглашен за ратног злочинца ни за народног непријатеља.

Основни суд у Ваљеву недвосмислено је утврдио да је Калабић погинуо 19. јануара 1946. године, у заседи агената Озне код Дегурићке пећине, надомак Ваљева и манастира Ћелије.

„Решењем о рехабилитацији суд је утврдио да се ништавним од тренутка доношења сматра свих седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и три одлуке Земаљске комисије Србије, донете од априла до октобра 1945, које се односе на Николу Калабића“, навео је суд.

Предраг Марковић примећује да је свако случај рехабилитације случај за себе: „Не смеју да се рехабилитују сви Равногорци, неки су били злочинци, као што су и неки партизани били злочинци. Сви злочини треба да се осуде и разматрају појединачно, случај по случај“.

Међутим, према речима историчара Бојана Димитријевића, „одлука комисије није била правна. Калабића није осудио суд.“

„Главни аргумент за његову рехабилитацију“, додао је Димитријевић, „јесте чињеница да је Равногорски покрет законом из 2005. изједначен са Партизанским покретом. С друге стране је околност да је он имао јасно антинемачки став“, рекао је Димитријевић.