Повратак у мрак: Тоталитарни ултрабољшевици ударили на Српску православну цркву али и на Устав

Јасно је да су они који се противе изградњи цркве у новосадском насељу Лиман заправо идејни инспиратори напада на свештеника СПЦ и као саучесници сносе исту одговорност као и онај ко је напад непосредно извршио, сматра Зоран Чворовић, професор Правног факултета у Крагујевцу.

Свештеник Српске православне цркве Б.М. физички је нападнут у уторак после подне у новосадском насељу Лиман, приликом обављања редовних парохијских дужности, саопштила је Епархија бачка Српске православне цркве.

Напад на свештеника – повратак у мрачну прошлост

Напад је извршио за сада непознати мушкарац који је на улици, пред сведоцима, ничим изазван, ударио свештеника и затим се брзо удаљио у непознатом правцу.

Данима пре тога организовни су протести против изградње храма СПЦ на Лиману.

Јасно је да та група која се у Новом Саду противи изградњи те цркве, заправо крши нека од основних уставних и законских норми наше државе, каже Чворовић за Спутњик.

„Пре свега, мислим на гаранцију слободе вероисповести која подразумева и колективно право цркве да врши своју мисију и да сходно томе, у складу са грађевинским прописима, подиже храмове. Дакле, овде је очигледно да су они којима је мета Српска православна црква, а који се у јавности представљају као заговорници либералних идеја и правне државе, заправо највећи кршитељи основних начела правне државе и основних начела либералне државе. Која пре свега подразумева поштовање слободе вероисповести, као једног од темељних права појединца. Али и права једне верске заједнице, у овом случају Српске православне цркве.“

Тиме су показали да нису никакви либерали него да су ултрабољшевици који су само ставили маску либерализма како би легитимисали своју позицију у јавности, и заводили неук свет, сматра Чворовић.
Тоталитарни следбеници титоиста

А заправо би радили исто оно што је радио и Броз на нашем простору, односно наставили би политику титоиста на чијем је удару пре свега била Српска православна црква и свештенство, додаје Чворовић.

„Од стране Комунистичке партије Југославије страдао је огроман број свештеника, епископа итд. тако да су то њихови идеолошки следбеници. И сад овде није ствар у томе да ми под велом борбе за некакве либералне идеје заправо имамо једну радикалну, тоталитарну скупину која је инспирисала, а можда и организовала тог нападача на свештеника Српске православне цркве. Овде је питање да држава мора да реагује и заштити свој правни поредак.“
Морају да се забране антицрквени протести

Држава је, уверен је Чворовић, обавезна да штити телесни и морални интегритет свештенства Српске православне цркве, да омогући Цркви да врши своју богослужбену функцију и да, уколико је све урађено у складу са грађевинским прописима, омогући Цркви да подигне свој храм.
И да пре свега, у најкраћем могућем року процесуира нападача и да спречи овакве протесте јер су то протести против једног права које је утврђено Уставом, истиче Чворовић.

„Не можете организовати протесте против једног темељног људског права, а то је право на слободу вероисповести. Јер ако се не реагује на овакав бруталан напад на свештеника Српске православне цркве у осетљивој ситуацији у којој се налази Србија због различитих притисака и због покушаја унутрашње дестабилизације, напад на цркву могао би да буде само један од бројних потенцијалних окидача за унутрашње немире. А то Србији која је витално угрожена од стране колективног Запада, у овом тренутку свакако не одговара“, закључио је Чворовић.

Градске власти у Новом Саду најавиле су недавно да је у плану изградња храма у близини градског купалишта Штранд на Дунаву, а Епархија је тада навела да ће он бити посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији.
Инцидент је пријављен новосадској полицији и истрага је у току.

Како је саопштила Епархија, напад на свештеника је очигледно мотивисан свакодневним и све изражајнијим медијским нападима на СПЦ, нарочито последњих месеци када се на директном удару познате медијске антицрквене и антисрпске армаде поново нашла Епархија бачка и њена Црквена општина новосадска због мисијске делатности у српском народу, очигледно успешне.

Последњих дана су поједини медији писали против иницијативе православних верника да се изгради спомен-храм Светих мученика бачких на Лиману, где више десетина хиљада верника немају своју парохијску цркву.

„Ова потреба грађана Лимана је одмах злоупотребљена и исполитизована да би се наше друштво додатно поларизовало и вратило у друштвени амбијент послератних година када су Црква, њено свештенство и верни народ били дискриминисани на сваком кораку, па чак и физички ликвидирани“, наводи Епархија.