Упркос тврдњама Мајкла Девенпорта, шефа делегације ЕУ у Београду, да је Србија учествовала у преговорима око овог пројекта, премијер Вучић је изјавио да се лично увјерио да је постојала идеја да нас овај гасовод заобиђе.
Европска комисија дефинитивно је имала намјеру да заобиђе Србију у градњи гасовода „Источни прстен” којим је гас требало да се транспортује преко Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке. То је прије два дана, током посјете Мађарској, потврдио и премијер Србије, Александар Вучић, рекавши: „Лично сам се увјерио да је постојала идеја да нас гасовод заобиђе. Хвала мађарској влади на подршци”.
Мајкл Девенпорт, шеф делегације Европске уније у Београду, прије два дана демантовао је ову вијест коју је прошле недјеље објелоданио Ивица Дачић, потпредсједник владе, рекавши да је од руских колега сазнао да су им европски званичници нудили да заједнички граде овај гасовод, али да заобиђу Србију, што је Дачић назвао врхунцем лицемјерства Брисела.
Девенпорт је, међутим, отишао још даље, па не само да је неуспјешно демантовао министра Дачића, већ је истакао и да је Србија учествовала у расправи о овом пројекту, као и да тај пројекат неће промовисати Европска комисија.
– Желимо да Србија буде укључена у енергетску унију и биће укључена као будућа чланица – рекао је Девенпорт.
Да ствари не стоје баш тако како у име Брисела у Београду говори Девенпорт, потврдио је и румунски министар енергетике током овонедјељне посјете Београду, изјавивши да се наредне недјеље наставља с пројектом „Источни прстен”, док је делегација Брисела у Београду рекла „како је овај пројекат повучен”.
– Када Бриселу одговара да с Русима, којима су иначе продужили санкције до 31. јануара 2016. године, граде гасоводе, онда се не доводи у питање Трећи енергетски пакет, који је зауставио пројекат „Јужни ток”. Али, када Србија има потребу да обезбиједи различите изворе снабдијевања гасом, ЕК има другачије аршине – каже Војислав Вулетић, предсједник Удружења за гас Србије.
– Није ми јасно како Давенпорт може да изјави: „Нисмо против пројеката који стварно доприносе побољшању и већем степену енергетске безбједности, али морају да буду у складу са очекивањима Европске комисије што се тиче слободе тржишта”. Прије свега ријеч је о томе да ми желимо да јачамо енергетску безбједност, када управо раде супротно? – пита Вулетић.
Да ЕК има добре намјере према Србији „Источни прстен” не би ишао преко Карпата и планина у Бугарској, већ долином Саве и Дунава па би прошао и кроз Србију, а трошкови градње били би мањи, а градња лакша, указује Вулетић.
Најексплицитнији доказ да Србија није била виђена у овом пројекту је и чињеница да су договор о изградњи нове гасне инфраструктуре, „Источни прстен”, на мајском сусрету вођа Европске уније и земаља бившег Совјетског Савеза у Риги, потписали министри земаља кроз које тај гасовод треба да прође – Бугарске, Румуније, Мађарске и Словачке. Србије, дакле, нема, каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије.
Мирек Тополанек, бивши премијер Чешке, сада задужен за промоцију „Источног прстена”, објаснио је да би предложени гасовод био дугачак 832 километра. Ишао би преко Словачке, Мађарске и Румуније, док би по другој верзији имао 1.274 километра, с тим што би цијеви ишле и преко Бугарске.
Гасовод је, намијењен транспорту гаса у оба смјера, са капацитетом од 20 милијарди кубних метара годишње у првој фази и 40 милијарди кубних метара у завршној фази. Потенцијални извори гаса за овај гасовод су како Русија тако и Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар. Оптимални датум за изградњу прве фазе гасовода је 2018. година.
Он је признао да је „Источни прстен” конкурентан „Тесла гасоводу” који би требало да прође кроз Македонију, Србију и Мађарску, будући да је планирано да њим гас дође до великог аустријског складишта у Баумгартену у Аустрији, а да иде од границе с Турском и Грчком гдје ће Руси допремити свој гас.
– Гасовод „Источни прстен” требало би да користи део маршруте којом је својевременог требало да пролази амерички гасовод „Набуко” у коме Србија, такође није била виђена. С обзиром на то да за „Набуко” још од средине деведесетих постоји комплетна пројектна документација „Источни прстен” би је сада искористио и тако смањио трошкове – каже Савић.
Он нема дилему да би овај гасовод уз руску помоћ могао да се направи, јер је Европи поред гаса из Азербејџана, ког нема довољно, потребан и гас из Русије.
– Они нас неће у својој гасној конекцији, јер нисмо ни члан ЕУ, нити смо у НАТО-у, а нисмо увели ни санкције Русији. Зато треба видети с Русима да нам помогну око евентуалне изградње гасовода од грчко-турске границе до Србије како бисмо обезбиједили још један правац снабдијевања, уколико послије 2019. Русија и дефинитивно обустави испоруке преко Украјине – закључује Вулетић.
Тагови: Александар Вучић, Гасовод, ЕУ