Виши суд у Београду јуче је поново наложио нижој судској инстанци да може да отпочне процес рехабилитације Милана Ђ. Недића, генерала Југословенске краљевске војске. Ово је други пут да Виши суд у Београду налаже да се отпочне са рехабилитацијом, јер је први пут нижи суд одбио захтев као неоснован, каже за „Политику” генерални секретар Српског либералног савета Александар Недић, који је генералов праунук.
Како каже, породица Недић свесна је да су мале шансе да Милан Недић буде рехабилитован. Према његовим речима, у Архиву Југославије налази се више од 1.800 докумената који говоре о улози генерала Недића као председника владе за време окупације Србије 1941–1944. и другим дешавањима која би бацила јасније светло на та времена.
– Отварањем архива видело би се да је преко 400.000 Срба било протерано из такозване НДХ, Албаније и Македоније. Видело би се да у Бањичком логору нису били заточени само припадници комунистичког, већ и припадници покрета Драже Михаиловића. Сазнало би се да петоро обешених на Теразијама 1941. године нису били припадници комунистичког, већ покрета Драже Михаиловића. Дознало би се и о веома блиској сарадњи припадника Вермахта и припадника КПЈ, до 22. јуна 1941. године. Такође и о томе да влада Милана Недића није учествовала у ликвидацији београдских и српских Јевреја, већ је то радила искључиво окупациона власт Немачке. Видело би се да логор Сајмиште није имао никакве везе са Недићем, већ са НДХ – тврди генералов праунук и истиче да би Србија, да Недић није прихватио улогу председника владе, била подељена између НДХ, Мађарске, Бугарске и Немачке, што би довело до много већег прогона Срба.
Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница.
– На превару је киднапован из Аустрије и доведен у Београд. Саслушаван је и наводно, једног дана, човек од 70 и нешто година и 130 килограма, отргао се чувару и скочио са терасе која никад није постојала. Затим је 1949. влада ФНРЈ донела уредбу којом проглашава ратним злочинцима све оне који нису били процесуирани. Међу њима је био Недић, али за дивно чудо, на тој листи није био ни Анте Павелић, ни Андрија Артуковић. Наш циљ је да се ова уредба поништи, јер сматрамо да нико не може бити осуђен ако не постоји пресуда надлежног суда – објашњава Недић.
Имовина браће Недић
Рехабилитација је неопходан корак, како би могло да се приступи решавању другог захтева, о реституцији Недићеве имовине. Тестамент Милана Недића направљен је 4. априла 1941. године, уочи напада Немачке на Југославију.
– Милан Недић и двојица његове браће, Бошко и Милутин, били су изузетно богати. Поседовали су, између осталог, и плац на Славији, на коме је данас зграда Народне банке Србије, као и половину данашњег Земунског парка. Правни проблем ствара чињеница да су и Бошко и Милутин још раније рехабилитовани, али се имовина води заједнички на њих тројицу, па се не може приступити реституцији док се не заврши рехабилитација Милана Недића – каже Александар Недић.
Судови нису овлашћени да пишу историју
Историчар Миле Бјелајац објашњава за наш лист да судски процес против Милана Недића није вођен, па је тешко говорити о рехабилитацији.
– Не знам о каквој рехабилитацији би могла бити реч. После Недићевог изручивања од стране Американаца, над њим је спровођена истрага током које се он, по службеној верзији, наводно отргао чуварима, скочио и извршио самоубиство. Недић је у току истраге само давао исказе, али није дошло до судског поступка. Све квалификације о њему или су настајале током рата или после њега и реч је о политичким квалификацијама – каже наш саговорник.
Историографија је до сада дала много изнијансиранију слику времена и деловања Милана Недића, истиче Бјелајац.
– Та слика се донекле разликује од политичких оцена које су настајале у току рата и поратном времену. Ниједан суд није овлашћен да пише историју, али судови имају своју логику и они су увек слика свог времена. Улога суда може бити једино везана уз преиспитивање неке правне одлуке, али овде такве одлуке није било – закључује Миле Бјелајац.
Тагови: Боград, Генерал, Милан Ђ. Недић, Рехабилитација, Суд