ПОТОМЦИ НАСТРАДАЛИХ И МЕШТАНИ КРИВЕ РЕКЕ: Старе ране боле, сад нам праве нове

ПОТОМЦИ настрадалих и мештани који су преживели погром у Кривој Реци октобра 1942. године достојанствено реагују на вест о рехабилитацији неколико припадника СС дивизије „Принц Еуген“ и поред чињенице да су припадници ове нацистичке војне формације одговорни за сурово усмрћивање више од 300 невиних људи у поткопаоничким селима. Не осуђују ни могућност реституције и повраћаја имовине некадашњим члановима одреда смрти, о чему се већ годинама говори.

Ови горштаци су и у страдању, али и сада, задржали чист и племенит дух. Само се присећају да они нису добили ништа, а изгубили су нешто што се ни новцем ни кућама не може вратити: своје најближе. Бака Тијана Новчић (78), која је као беба преживела криворечки масакр, каже да слабо разуме судску праксу која се бави овом, за њу болном темом, али добро зна да је тог 12. октобра један метак усмртио њену рођену тетку, а њу погодио у раме.

– И данас ме боли, верујте, јер тада није имао ко да то лечи, тек ме је касније мој отац Ранислав одвео на превијање у Крушевац – сведочи за „Новости“ бака Тијана Новчић. – Рафали су убили моју мајку Љубицу, имала је само 28 година. Ја сам јој била прво дете. Страдале су и моје три тетке, очеве рођене сестре. Оне су ме затрпале телима, па ме је баба после нашла. Мог оца су отерали у друго село, али су га спасли.

Скоро исту судбину доживео је и њен супруг Властимир Николић! Он је био беба у колевци када су фашисти запалили њихову кућу.

– Мој Властимир је тад имао три месеца, остао је без оца, који је погинуо са 25 година, а мајка га је изнела из куће у задњи час – прича нам Тијана, која је данас поносна мајка и бака. – У Новчићима, засеоку Криве Реке, само су неке жене остале живе.

Као беба, погром је преживео и Ратомир Николић, који је данас у неверици због прича о рехабилитацији и реституцији. Све у животу, каже, стекао је сам, грчевито се борећи уз подршку пожртвоване бака Милане. У Крагујевцу је завршио школу, постао стручњак у наменској индустрији, засновао породицу. Каже да он никада ништа није тражио, а као намучено дете, ђак школе у тој трагичној Кривој Реци, ни оловку није добио на поклон.

– Имао сам шест месеци када сам преживео стрељање, заштитило ме је мајчино тело. Нашли су ме два дана касније – каже за „Новости“ Николић. – У цркви, коју су злочинци запалили, изгорео је мој деда Вујадин. У селу су од мојих страдали и стричеви Благоје и Борисав, тетке Нада и Јерина. Сви су били млади. Злочинци су попалили куће по селу, стоку су отерали… Оставили су само пустош.

Припадници СС дивизије „Приц Еуген“, са око 1.500 подунавских Немаца, под командом пуковника бивше Војске Краљевине Фрање Кодра и са бугарским 36. пешадијским пуком од 1.000 војника, предвођених Петром Паневим, као и јединицама од 300 белогардејаца, сурово су усмртили више од 300 душа. Пекли су их, палили, сакатили и стрељали. У Цркви Светог Петра и Павла минирали су више од 70 људи. Процењује се да је више од 100 деце млађе од 18 година страдало у масакру, чији су виновници одмах награђени. СС команданта Рихарда Казезера, који је сматран директно одговорним за покољ у Кривој Реци, унапредио је лично Хајнрих Химлер. Стрељан је после рата, као ратни злочинац.

СУД ПОНИШТАВА РЕШЕЊА

КАКО су „Новости“ раније писале, судови у Србији почели су да рехабилитују припаднике усташког покрета и СС дивизије „Принц Еуген“. У Агенцији за реституцију подсећају да закон децидирано каже да имовина не може бити враћена припадницима страних окупационих снага, што су за нас и усташе и припадници СС дивизије, без обзира на то што су судови неке од њих рехабилитовали. Наводе да је проблем што Управни суд поништава њихова одбијајућа решења за припаднике окупационе дивизије „Принц Еуген“.