У Бриселу су постали креативни када већ броје ситно. Актуелна бриселска администрација се не предаје, иако Европској комисији, према речима Јоханеса Хана, мандат истиче у новембру. Избори за Европски парламент ће за три месеца, али званичници ЕУ не одустају да како год знају и умеју у своје биографије упишу да је за њиховог столовања потписан правнообавезујући споразум Београда и Приштине.

Некако би да збрзају оно што годинама нису успели, иако су им се догађаји управо измакли контроли. Ако их је ЕУ икада и контролисала поред Американаца, који су за Приштину увек били једини релевантни саговорник и гарант њихове самопрокламоване државе.

Упркос свему, европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан изашао је са идејом о „посебном формату“ разговора. После децидног става Приштине да нема укидања таксе од 100 одсто на робу купљену у централној Србији и става Београда да неће за преговарачки сто док такса опстаје, Хан сматра да би такса и трговина требало да буду тема тог посебног формата за разговор.

Европски комесар није прецизирао о којем посебном формату разговора се ради, али је ускоро уследило објашњење неименованог бриселског дипломате да је ЕУ спремна за што скорији наставак дијалога о свеобухватном правнообавезујућем споразуму у дијалогу Београда и Приштине. Он каже да се у том циљу паралелно ради и на укидању таксе и на наставку дијалога и да је ради тога Брисел у контакту и са Београдом и Приштином.

А на изјаву портпаролке Европске комисије Маје Коцијанчич да вруће питање статута и статуса Трепче, наметнуто из Приштине, и сва друга отворена питања треба да буду решена кроз правнообавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа, одмах је реаговао такозвани косовски премијер Рамуш Харадинај. Изјаву Коцијанчичеве оценио је као неприхватљиву, јер се њоме „крши суверенитет Косова“.

Шта заправо доноси предлог из Брисела о посебном формату преговора по питању трговине и да ли Београд треба у то да се упушта, поготово после најновијег случаја Трепча?

Политиколог Јелена Вукоичић сумња да администрација ЕУ, не само садашња, него било која, може да реши питање односа Београда и Приштине, пошто је после толико година доживела дебакл јер по том питању ништа није урадила.

Уз то додаје да Албанци једноставно не слушају ништа што долази из ЕУ, пошто су усмерени на америчку администрацију, тачније на поједине њене људе који координишу њихове активности. Она Ханов предлог сматра класичним лицемерјем ЕУ.

„Сваки пут када су Албанци кочили дијалог, када су уцењивањем и претњама покушавали да изнуде капитулацију Србије, ЕУ је лупала пацке и Београду и Приштини, или су најчешће обе стране позиване на смиривање страсти и враћање дијалогу“, приметила је саговорница Спутњика.

Вукоичићева нема дилему да је најновији предлог Брисела у ствари маска за захтев да Србија капитулира.

„Ако видимо да они жмуре на све ово што раде Албанци и упорно инсистирају да Београд треба да учествује у преговорима, док Приштина отима Трепчу, држи таксе, прети окупацијом Севера, ми ваљда треба да преговарамо како да Албанци добију све, а Срби ништа“, наглашава Вукоичићева.

О каквом год формату да говори Брисел, сви ти формати, сматра она, у коначном су усмерени на једно — та прича треба да се заврши потписивањем некаквог правнообавезујућег споразума којим ће Србија заправо признати Косово, односно омогућити му да постане чланица Уједињених нација.

Зато је, према мишљењу Вукоичићеве, позив Брисела и инсистирање на дијалогу у ствари покушај да се анулира одговорност Приштине за потезе које вуче и зато Београд на то не сме да пристане.

„Тај дијалог на који Брисел позива нема никакве везе ни са каквим дијалогом. То је један притисак који траје већ годинама на Београд да попусти и прихвати оно што је Запад већ урадио, односно да, како кажу, призна реалност да је Косово независна држава“, истиче саговорница Спутњика.

Према њеној оцени, све те иницијативе које долазе из Брисела су једна врста политичког маркетинга који је у суштини позив Србији да седне за сто и потпише признање независности Космета. Зато Вукоичићева наглашава да одговор Београда на позив Брисела треба да буде негативан.

„Све што Албанци у овом тренутку раде је толико драстично, толико дрско, да заиста не видим како би то власт у Београду, у таквим условима, требало да настави било какве разговоре. Просто, то је тако једна катастрофална атмосфера, која је увек била лоша, а сада је хиљаду пута гора. У тим условима, за преговарачки сто сели би само они политичари који су спремни да капитулирају“, упозорава саговорница Спутњика.