ПОСЛЕДИЦЕ НАТО УРАНИЈУМСКИХ БОМБИ: Карцином хара југом Србије

Имам 73 године. Памтим свакојаке прилике. Али не сјећам се да је у миру у овим нашим селима млад свијет овако много умирао. Нема куће из које у последњих петнаестак година она најтежа болест није неког однијела… Не бира Србе, Албанце, Роме, Македонце. Коси редом… Кажу да је то све због НАТО бомби и тог неког уранијума!

Прича нам ово Борко Алексић, угледни домаћин из села Буштрање код Прешева. Његово и сусједна села Рељане, Братоселце и Букуревац, Боровац код Бујановца и Пљачковица код Врања, на неславном су списку места која су током НАТО агресије највише гађана бомбама са осиромашеним уранијумом.

– Тукли су без престанка, а највише последње две-три недеље – наставља деда Борко.

Полако наш саговорник устаје са клупе, одлази до витрине, из ње вади умрлицу са именом супруге Алтане Анке Алексић.

Умрла је 2015, у најгорим мукама – каже деда Борко. – Била је ко челик. Тих ратних дана, док смо радили у пољу, а бомбе падале, склањао сам се. Она би увијек остајала у њиви. Преблизу метама које су душмани циљали. Убрзо је почела да поболева… Кад су јој доктори рекли шта је, није имала ни 50 година…

Показује нам саговорник и црвене печате по свом лицу. Каже, први пут, по тијелу, појавили су му се одмах по експлозији једног пројектила, почетком јуна 1999. Од тада муку мучи с њима. Никако да их излијечи.

– Пратим шта се пише и прича о тим бомбама са уранијумом – каже Борко. – Стручњаци говоре различито. Али, једно знам: моја Анка је још и била стара наспрам силне младежи коју је после рата рак однио. Углавном у четрдесетим годинама, а овдје су људи увијек били дуговјечни. Живјело се 80-90 година. У нашој махали Топојанци, има тридесетак кућа, а од рата је из сваке сахрањен по један млад човек. У Рељану је још горе. Сви поумираше… Баук рака надвио се над нама. Ушао у сваку кућу. Не може бити да то нема везе са тим бомбама.

Запажања нашег саговорника потврђује нам Братислав Трајковић, матичар у селу Рељане. Подаци из матичне књиге умрлих, које нам је предочио, забрињавају.

– Од завршетка рата умрло је 822 људи, а више од 80 одсто од канцера плућа и штитасте жлезде, тумора мозга, леукемије – тврди Трајковић. – Већина у доби од 42 до 55 година. Сви су из прешевских села Буштрање, Рељане, Алиђерце, Жуњице, Стрезовац, Големи Дол, Чукарка, Славујевац, Свињиште и Љаник. Рак нам десеткује младе. Нестадосмо.

Масовно оболевање, прича матичар, почело је три-четири године послије рата. И још траје.

– Најгоре од свега је што ниједан стручњак никад није дошао да нас посавјетује шта да радимо, како да се заштитимо, да ли да пијемо воду, које њиве да избјегавамо, гдје смемо стоку да напасамо – каже Трајковић. – Је ли, колико и шта је од земље загађено – не знамо. А где ћемо одавде? Ту смо где смо. Само нека нам неко каже истину.

Двоглаво теле

У Ветеринарској станици у Бујановцу, др Миодраг Милковић, директор ове установе, показује главу телета са двије главе.

– Рођено је царским резом 2007. године – каже Милковић. – Било је, послије рата, још животиња са тешким аномалијама – двоглавост, више предњих или задњих ногу, отворена кичмена мождина, повећана глава, отворена трбушна дупља, поремећено зубало…

Вјерујем да је све те малформације, односно стварања абнормалних ћелија у генетској структури животиња, узроковао осиромашени уранијум из НАТО бомби.