ПОСЛЕ ОДЛУКЕ НБС: Банке умањују девизне рате!

Грађани који су девизно задужени, а банке им нису годинама умањивале камате у складу са кретањима на светском тржишту капитала, могу да очекују повраћај новца.

Централна банка је, прошлонедељном одлуком, по први пут запретила банкарима да ће бити кажњени уколико не надоместе штету коју су клијентима направили неоснованом зарадом на каматним стопама на зајмове везане за стране валуте, односно евре и „швајцарце“.

На удару НБС наћи ће се не само оне банке које су овако зарађивале на клијентима после 5. децембра 2011. године, од када се примењује Закон о заштити корисника финансијских услуга, већ и пре тог датума. Јер, одлука НБС се односи на сваки девизни кредит.

Новац који су банке присвојиле од клијената кроз неосновано подизање каматних стопа неће бити исплаћен дужницима „на руке“, већ ће им за толико бити смањена главница дуга, а остатак рата прилагођен новом плану отплате. Никакав посебан захтев клијенти не морају да подносе банци, јер је то искључиво њена обавеза. Банке које то не ураде, мораће овакве зајмове да класификују као тешко наплативе, што банкарима знатно повећава трошкове.

Свака банкарска камата на кредит у страној валути састоји се из два дела: чисте зараде банке и европске каматне стопе на конкретну валуту. То су еурибор за евре и либор за швајцарски франак. Како су обе ове стопе, са настанком светске економске кризе, почеле знатно да падају, и овдашње банке су имале обавезу да снизе камате, а тиме и спусте висину рате. Колико су на овоме профитирале одређене банке показује пример једног зајма банке која је поштовала прописе и спуштала девизну вредност рате како су стране камате падале.

– Нашем клијенту је одобрен кредит у износу од 71.220 евра у мају 2007, са каматом у висини шестомесечног еурибора плус 2,81 одсто – објашњава за „Новости“ Дејан Вучинић, извршни директор Сосијете женерал банке. – Прва рата, у јуну месецу, износила је 498,60 евра, а вредност шестомесечног еурибора за тај месец 4,255 одсто. У наредних 12 месеци, шестомесечни еурибор је достигао вредност 4,925 одсто, банчина маргина се није мењала, те је клијенту рата порасла на 540,61 евро.

Од 2009. године, вредност референтне камате на евро је константно опадала, па самим тим и рате зајма.

– У фебруару ове године на обрачун рата кредита индексираних у еврима примењујемо вредност шестомесечног еурибора од 0,135 одсто, а како се маргина и даље није мењала, рата кредита овог конкретног клијента сада износи 352,42 евра, дакле нижа је за 146 евра у односу на прву рату – истиче Вучинић, додајући да Сосијете никада није мењао једном уговорене услове, већ је каматна стопа и пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга увек била дефинисана као фиксна, а код променљиве као збир фиксне маргине и променљиве референтне стопе. Висина камате мењала се само у делу који се односи на базну стопу, а маргина је увек остајала иста.

Тагови: Кредит, Народна банка Србије