ПОРУКЕ КРАГУЈЕВЧАНА ПРЕД СТРЕЉАЊЕ: Тата, донеси нам ручак и џемпер. Иди код директора, ако вреди

Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене, један је од 42 поруке које су остале сачуване у музеју у Крагујевцу

„Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша“ – порука је 17-годишњег гимназијалца Љубише Јовановић који је непосредно пре него што су извели пред стрељачки вод написао поруку својој мајци и оцу.

Његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан је истог дана.
Пре 74 године, 21. октобра 1941. на полеђинама ђачких књижица, коверата и неких личних докумената, дрхтавим рукама исписане су поруке оних чији су животи само неколико сати касније прекинути у стрељачком воду.

„Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је“, поручио је својој породици радник Лазар Петровић.

„Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози“, написао је Никола Симић инжењер, стрељан заједно са својим сином Александром Симићем.

„Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу“, била је последња порука Александра, гимназијалца од 18 година

Гимназијалац Павле Ивановић је свом тати написао: „Тата, ја и Миша смо у топовским шупама. Донеси нам ручак, неки џемпер и неки ћилим. Донеси нам у теглици пекмез. Паја. Тата, иди код директора ако вреди.“

Књиговођа Јаков Медина опростио се уз речи „Лебац сутра немојте послати“, бринући томе да не протраће узалуд драгоцени хлеб.

„Збогом, Мицо. Ја данас погибох. Збогом, срце. Последња ми мисао на тебе. Буди сретна, сине и без мене“ написао је човек, вероватно својој ћеркици.

Међу њима је и један очајан отац, који је стигао је да поручи малишанима: „Миро, пољуби децу уместо мене. Слушајте маму децо и чувајте се. Збогом заувек, ваш тата Лаза“.