ПОРУКА ТЕСЛЕ – СВЕ ШТО САМ УРАДИО ДЕЛО ЈЕ СРБИНА! Навршило се 129 година откако је генијални научник први и једини пут био у Београду

ПРЕМДА је пре 129 година био први и једини пут у Београду, речи нашег и једног од најважнијих светских научника икада, Николе Тесле, заувек ће остати урезане у историји српске престонице. Генијални научник тада је на свечаном пријему приређеном у његову част, почетком јуна 1892. године, окупљенима рекао:

„У свим тренуцима успеха и неуспеха вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Српство, за мој мили народ, у коме сам рођен. Ја осећам много више него што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осећања не мерите по слабости мојих речи. Али, слободно, без икаква претеривања, могу рећи да никад нисам био задовољнији нити сам икада осећао овако сласт успеха као што то осећам сад овде у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја. Ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дело једнога Србина. Живело Српство.“

Славни научник у Београду је боравио од 1. до 3. јуна, када је примио Орден Светога Саве од краља Александра Обреновића, а у престоницу је дошао на молбу тадашњег председника београдске општине, Милована Мариновића, који је упутио делегацију у Будимпешту где је Тесла имао заказану посету. Пристао је да накратко дође, али уз молбу да не буде никаквог свечаног дочека. Међутим, те вечери 1. јуна, на железничкој станици у Београду окупила су се најзначајнија имена српског друштва, многобројни грађани, а све је увеличано војном музиком и песмом Академског певачког друштва „Обилић“.

Одмах са станице научника су испратили до хотела „Империјал“, где је преноћио и сутрадан започео низ састанака.Први у низу сусрета научник је имао са Андром Николићем, министром просвете и црквених послова, а затим је отишао у краљев двор (данас зграду Скупштине града Београда) на аудијенцију код малолетног краља Александра Првог Обреновића. Разговор Тесле и краља био је веома занимљив па, иако је планиран само кратак сусрет, њихова беседа о научним открићима Тесле трајала је читав сат.

Научник је посетио и Народни музеј, а затим се, уз обострано одушевљење, срео и са ученицима Велике школе којима је рекао:

– Господо и браћо. Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви преусретате и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, далеко од вас моја мила браћо, налазим овога момента овде, међу вама. Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више.

Тесла је нагласио и да се дешава да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се он занима, покаткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину:

– Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да га и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи.

Тесла је беседио о борби наших предака на Косову, који су морали подлећи отоманској сили и о томе да ће назадовање које наш народ има у науци услед тог пораза надокнадити само један геније, један срећан тренутак који ће Србе уврстити у ред најобразованијих народа.

На Калемегдану је приређен концерт Тесли у част на ком су извођени српски маршеви, дела Станислава Биничког, Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића и Даворина Јенка. Том приликом први пут је неки јавни догађај преношен телефонским путем из Београда у Ниш. Дружење је настављено у вечерњим сатима у кафани код Вајфертове пиваре, где је организован велики банкет. Присуствовало је више од сто званица, међу којима су били министри, професори, представници разних корпорација и удружења, општински одборници и други угледни грађани.

Други пут Никола Тесла „допутовао је“ у Београд, када је његов пепео пренет из Америке, јула 1957. године. Урна је смештена у Музеј Николе Тесле где и данас стоји.

ПРАЗНИК У КАНАДИ
КАНАДА ће од ове године славити Дан Николе Тесле! Прослава је планирана за 10. јул у Торонту и, како каже Василије Петковић, генерални конзул Србије у овом граду, дан посвећен нашем генију биће званични празник у провинцији Онтарио.

СПОМЕНИЦИ У 20 ДРЖАВА
НИКОЛА Тесла свакако је најпознатији Србин у свету, а свима је добро познато и да је био амерички држављанин. Има и 33 споменика и биста у двадесет држава. У Србији је 10. јул, његов рођендан, проглашен за Дан науке, а у Филаделфији је Дан Николе Тесле. У Београду овај српски геније има три споменика и 14 биста.