Руски академик и историчар Виталиј Наумкин оцијенио је да би на односе Москве и Београда крајње деструктивно дјеловало уколико би Србија ушла у НАТО.
Наумкин је истакао да не искључује могућност да ће Србију увлачити у тај блок, али, „не дај боже да се владајуће снаге у Србији одлуче на тај безумни и ником потребан корак“.
Он је додао да се у Русији с разумијевањем односе према томе да Србија треба да диверсификује своју спољну политику.
„Ипак, постоје неке ствари које би на наше односе дјеловале крајње деструктивно. Имам у виду оно што је урадила Црна Гора-улазак у НАТО“, рекао је Наумкин за „Спутњик“ уз оцјену да је „данас у принципу двоструко више могуће да Србија буде неутрална, него у вријеме Тита и `хладног рата`“.
Наумкин је оцијенио да се води битка за Балкан и да је то подручје постало предмет непријатељских дејстава, распарчавања, дискриминације можда јединог балканског народа који Русија сматра братским, а то је српски народ.
„Ни са једним словенским народом руски народ не везују такве историјске везе и емоције као са српским“, нагласио је Наумкин, додајући да руски и српски народ повезује историјско сјећање, које ће довести до тога да два народа буду ближи партнери, пријатељи и савезници.
Он је напоменуо да је ових дана на Јалти на Криму одржан концерт групе Емира Кустурице и да се руска омладина толико радовала и са сузама у очима слушала тај концерт.
„Такве ствари понекад дају више него политика, независно од тога која влада је на власти, тај емоционални набој је веома снажан између Русије и Србије“, навео је он.
Наумкин је нагласио да је Крим постао дио руске територије једном за свагда и да је то питање које Русија никада неће разматрати ни са једном спољном силом.
Он је рекао да су руски адути у борби за Балкан и Србију прије свега растуће економске могућности и гас, те оцијенио да је Русија која је најмоћнији произвођач гаса, потребна Европи, али и Србији, која може да буде мост према ЕУ.
Говорећи о исламском фактору и Србији, Наумкин, који у свијету важи за „човјека број један“ у познавању Блиског истока, рекао је да се историјски десило тако да је Србија ушла у клинч са муслиманском заједницом из непосредног окружења, али да то није међувјерски сукоб.
„То није сукоб између српског православља и ислама који постоји, рецимо, у БиХ. Тим прије што је он доста умјерен. Свуда има радикалних елемената. Балкански сукоб имао је сасвим јасну етничку и политичку димензију. Подгријевале су га спољне силе, које су хтјеле да разједине и сукобе народе који ту живе“, рекао је он.
Он је навео да је Србију, прије свега, дискриминисао Запад, те истакао да на Западу не воле да помињу да је више од 800.000 Срба избјегло са својих огњишта, него се „због нечега сјећају само страдалих муслимана“.
Наумкин сматра да би било могуће постићи нормалну коегзистенцију између хришћана и муслимана, ако буду превазиђена етничка и политичке неслагања, као што се ради у Русији, гдје су муслимани не само један од стубова, него једна од изворних религија аутохтоних становника.
„Све то предодређује наше виђење мултиконфесионалне и полиетничке средине у којој живимо. То зближава Русију и Србију. И ми и ви имамо муслимане који нису дошљаци као у Њемачкој, Енглеској, него домаћи. Зато треба да се договарамо“, сматра Наумкин.
Као добар познавалац руско-америчких односа, Наумкин је рекао да америчке санкције против Русије ништа не мијењају и да се руско-амерички односи налазе на дну, као и да су постали талац унутрашњих несугласица у Америци.
„Естабилишмент САД врши невиђени притисак на Русију. Они који желе да науде /Доналду/ Трампу и да можда постигну његов `импичмент`, користе руски фактор. Али, постоји свјетло на крају тунела, ако Трамп успије да издржи у том унутрашњем сучељавању“, оцијенио је Наумкин.
Он је рекао да није случајно ни што санкције наилазе на отпор у самој Европи, јер ће она претрпјети штету ако усвоји санкције против изградње гасовода „Сјеверни ток два“, јер ће онда морати да купују амерички течни гас по дупло већој цијени од руског.