ПОРТУГАЛСКИ ГЕНЕРАЛ: „Олуја“ – геноцид гурнут под тепих

Некажњивост злочина почињених током и након хрватске оружане акције „Олуја“ допринијела је дискредитовању међународног кривичног права, оцијенио је Карлос Бранко, португалски генерал мајор у ауторском тексту за угледни лисабонски дневник Даирио де Нотисијас.

– Нико не може рећи да није знао шта се дешава. Догађаје је пратио и надзирао врх војних посматрача УН и војних посматрача Европске заједнице. Иако су информације и извјештаји стизали до највиших нивоа мало тога је било учињено како би се обуздао импулс хрватске владе – указује Карлос Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају замјеника шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.

Он тврди да су међународни напори да се заустави кршење људских права били страховито стидљиви и закључује да не само да су свјетски политички лидери били „саучесници у убиству због чутања и одсуства изјава“, већ су неки изузетно утицајни политички актери из међународне заједнице прећутно подржавали поступке хрватске државе.

– Упркос доказима који су били ван сваке сумње, починиоци ових злочина, између осталих и генерали Готовина и Маркач, једногласно су првостепено осуђени, редом на 24 односно 18 година затвора. Упркос чињеници да су двије пресуде засноване на истим чињеницама и на истом закону, постојала је необична индивидуалност у закључивању и одлучивању судија различитих инстанци који су током судског поступка долазили до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима суђења и то онда када су чињенице потврђене у првостепеним пресудама. Тако су генерали Готовина и Маркач у другостепеном поступку били ослобођени – подсјећа португалски генерал.

Он подсјећа да су акцијом „Олуја“ хрватске војске против српских снага у Крајини која је започела 4. августа 1995. године, покренути одлазак 250 хиљада Срба из Хрватске и ликвидација око 2.500 беспомоћних цивила српске националности.

– Убијали су оне који нису успјели или нису могли да побјегну због поодмаклих година, пљачкали су, спаљивали куће, уништавали усјеве и све то уз подршку са највиших нивоа хрватске државе. Живот у Крајини постао је пакао за оне који нису могли да побјегну. Гробље на отвореном. Све то се догађало испред очију пасивне међународне заједнице – свједочи Карлос Бранко.

Учешће хрватске полиције и војске у овим активностима значило је да акција не само да је била допуштена већ је била и организована с циљем да се демолирају напуштене српске куће и онемогући повратак Срба у Хрватску, односно да се, како то каже португалски генерал, „систематски елиминише цијела етничка група“.

Бутално етничко чишћење у Хрватској 1995. године упућују на поновно разматрање хипотезе о геноциду с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размјера над беспомоћним цивилима, поручује генерал Бранко.

Међународни кривични суд ипак није разматрао геноцид над Србима из Хрватске, али се сложио да су у акцији „Олуја“ почињени злочини и потврдио је наводе о етничком чишћењу.

Међутим, као да се ништа није догодило, многи команданти јединица одговорни за звјерства и почињене злочине наставили су своју војну и политичку каријеру у Хрватској и након рата и заузимали високе положаје у држави као министри, посланици, градоначелници.

Португалски генерал сматра да је вето Савјета Европе у мају 1996. године, који је одложио чланство Хрватске у тој организацији за шест мјесеци, био „ништа друго до фарса коју чине они са грижом савијести, упркос својој помирљивој реторици о људским правима“ и оцјењује да је неприхватљиво управљати међународном политиком са два критеријума: снисходљивост за пријатеље, а закон за остале.

Злочин почињени током и након „Олује“ подсјећају на догађаје из Другог свјетског рата у којима је српски живаљ у Хрватској, који је прије рата чинио око 61 одсто становништва, десеткован од стране нациста такозване Независне Државе Хрватске, каже португалски генерал и закључује:

– Туђман је успио да учини оно што фашистичка усташка држава НДХ није успјела током Другог свјетског рата: да трајно протјера српско становништво из Крајине. Ово брутално етничко чишћење упућује нас да поновно разматримо хипотезе о геноциду, с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размјера над беспомоћним цивилима.