ПОРТРЕТ БЕЗ РАМ: Мухамед Јусуфспахић

Муслиман је богољуб, не верољуб. Те речи муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић, заменик реис-ул-улеме Исламске заједнице Србије, често је користио као одговор на последњих месеци учестала питања која му новинари упућују о џихаду, Исламској држави, тероризму, вехабијама… У тој муфтијиној дихотомији, богољуб, онај који љуби Бога, љуби и сва Божја створења – не сече им главе. Верољуб, онај који љуби веру, може постати заслепљен том љубављу и почети да истребљује „невернике” како би доказао оданост вери. Свака религија има своје богољубе и верољубе, али ниједан Бог, како год га звали, није Бог мржње, него љубави, Јусуфспахићева је порука.

Због тога србијански муфтија у рабину Исаку Асијелу и свештенику Александру Секулићу, из кабинета српског патријарха, не види „невернике”, већ пријатеље с којима воли да попије кафу. Где другде него на Дорћолу, делу Београда за који је муфтија судбински везан. Не само због тога што се тамо налази стара муслиманска богомоља Бајракли џамија, већ зато што му је, док је тамо одрастао, Дорћол ушао у крв и дао овом верском великодостојнику специфичан шеретско-мангупски шмек којим је зачинио озбиљност и достојанство верске функције на којој се налази.

Муфтија Јусуфспахић тако се 2010. године мангупски испречио намери вероучитеља Исламске заједнице у Србији, коју је предводио муфтија Муамер Зукорлић, с којим је често размењивао тешке речи, да направи протест испред зграде Владе Србије у Немањиној. Вероучитељи су хтели да покажу да су дискриминисани јер их нема на листи Министарства просвете, а Јусуфспахић је окупио своје имаме да покаже да дискриминације нема. Новинарима је кошаркашким жаргоном објаснио: „Они су хтели да дају трицу, а ми ћемо им сада лупити банану”. Понекад, иначе, говори као да је седео у кафани с писцима Станиславом Винавером или Растком Петровићем. Као када, на пример, новинара пита: „Кад је црта смртна?”, дословно, али луцидно преводећи одомаћени енглески израз „deadline”, крајњи рок.

За свог оца старог муфтију Хамдију Јусуфспахића рекао је да је цео живот био на ветрометини. Данас, када је Мухамед Јусуфспахић постао један од најпрепознатљивијих муслимана у Србији, слично као и његов отац, с тим статусом наследио је и ону ветрометину. Када за један недељник изјави „ја сам српски патриота”, део муслимана у Србији напада га да је послушник режима, док део бранитеља српства анализира придев „србијански” из његове титуле. Нападају га и због тога што је муслиман и због тога што је патриота.

Последњих месеци Јусуфспахића незванично најављују као првог амбасадора Србије у Саудијској Арабији. Судећи по ретким изјавама које је тим поводом давао медијима, Мухамед Јусуфспахић вољан је да својој колекцији балканских ветрова дода и оне пустињске.

Тагови: Исламска заједница, Мухамед Јусуфспахић