ПОРАЗ ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ: Ограда између Србије и Мађарске баш као у затвору

Жичана ограда на граници између Србије и Мађарске сваким даном продужава се за који метар. Постављено је око 200 метара од укупно 175 километара, колико је зацртала Будимпешта, а завршетак радова контроверзне, четири метра високе, „рампе“ за мигранте, планиран је за крај новембра.

На градилишту је око 900 људи, а однедавно су ангажовани и затвореници Националног затвора „Палхолмо“. У две смене раде 44 затвореника, а њихов број, као и број смена, могао би ускоро да се повећа, најављује Петер Балаж, управник затвора. Ограда према Србији се гради по узору на затворске, са бодљикавом жицом на врху.

Власт у Мађарској сматра да би овај „зид“ требало да заустави избеглице које су из Африке, Азије и са Блиског истока, пристигле до Србије, у настојању да се пробију до Европе. Из Брисела су стигле бројне оштре критике на рачун потеза Будимпеште:

– За моју генерацију, рађање европског идентитета поистовећује се са симболичним падом Берлинског зида. Мени је тада било 14 година. Данас мој син има толико и не желим да за њега знак припадности европској породици буде зид између Мађарске и Србије, или ограда неповерења међу европским земљама – каже италијански премијер Матео Ренци.

Мађарски парламент усвојио је почетком јула амандмане на законе о миграцијама и азилу, чиме је, поред осталог, дат правни основ и за зидање зида. Мада ни Европски парламент не одобрава потез Мађарске, из ЕУ, по речима Сандра Пинтера, министра унутрашњих послова у Будимпешти, није стигао званичан захтев да се радови обуставе.

– Знамо да ово није решење, али нешто смо морали да предузмемо. Ограда је привремена. Уосталом, није ни прва ни једина у Европи, постоје сличне у Шпанији, Грчкој, Бугарској – каже Пинтер.

Ове године, у Мађарску су илегално ушла 81.333 мигранта, па Пинтер каже да се ограда гради јер „не може да се издржи годишњи прилив од чак 160.000 миграната“. Посланик партије Фидес тврди да „због обавеза према Шенгенском систему, Мађарска мора да контролише границу са Србијом, одакле свакодневно у зону „Шенгена“ улазе хиљаде људи.
Али, Ведран Џихић, виши истраживач Аустријског института за међународну политику, за бечки „Стандард“ подсећа да је пре 26 година тадашњи шеф мађарске дипломатије Ђула Хорн симболично пресекао челичну завесу:

– Мађарски план подизања четири метара високе ограде дуж границе са Србијом илуструје пораз европске политике према избеглицама и представља пораз европске идеје у целини. Ограде се могу поистоветити са капитулацијом Европе – закључује он.

ЈАВНИ РАДОВИ

Мађарске власти почеле су да регрутују заинтересоване за рад на дизању ограде уз границу према Србији, изјавила је портпаролка регионалне владе Марта Варга. Радиће се у две смене, а координација и надзор над овим послом повериће се мађарском министарству одбране. Радницима ће два пута дневно бити обезбеђени топли оброк и заштитна опрема.

Тагови: ЕУ, Жичана ограда, Мађарска