„Понуда века“: Београд коначно сазнао шта добија признањем Косова

Београд је добио одговор на питање — шта добија уколико призна независност Косова? Па добија признање Приштине. Преко потребна „понуда века“: све — ни за шта! Толико о тражењу компромиса од стране Запада. Важно да је амбасадор САД у Приштини Филип Коснет, по свом признању, уживао у састанку са специјални изаслаником ЕУ за КиМ Мирославом Лајчаком.

Ако је и од ЕУ, превише је, сматра политиколог Јелена Вукоичић, коментаришући посету бриселског специјалца Лајчака Приштини. Пошто су, како каже, представници приштинских власти дрско и безобразно одбили сваку причу о формирању Заједнице српских општина, то што се она не помиње ни у једној изјави западних званичника, испод је свих очекивања, каже она за Спутњик.

Косово ће признати Србију — „велики уступак“ Приштине

Из штурих Твитер изјава, једино што је могло да се сазна о посети, осим већ поменутог Коснетовог уживања, јесте и да ће САД заједно са ЕУ радити на постизању међусобног признања Београда и Приштине.

Не сумњамо да је и Лајчак уживао, јер руку на срце, и није имао пуно посла током кратке посете. Представници приштинских власти су му већ уочи доласка врло јасно ставили до знања да се током посете неће мешати у свој посао, јер је у Приштини формирање Заједнице српских општина — забрањена тема.

Пошто је дакле и Лајчаку и ЕУ јасно да од ЗСО колико сутра неће бити ништа, једино што је могао да изјави је да „имплементација почиње када се потпише свеобухватан споразум“. Дакле — мало сутра. Србија, значи, треба да призна самопроглашену независност Косова, јер то је циљ фамозног правнообавезујућег свеобухватног споразума, а онда шта буде биће.

Једино што је извесно да ће тим свеобухватним споразумом добити, јесте оно што је савршено не занима, јер јој ни за шта не треба — да Косово признаје Србију. Да није тужно, било би баш смешно.

Непромењена политика Запада

То је западна политика уназад две деценије, од када су нас бомбардовали и од Косова направили такозвану државу и то негде не може да вас чуди, иако се увек надате да ће њихови званичници да имају више слуха за вас, мада знате да је јако мала шанса да се то догоди, каже Вукоичићева. Ипак, овакве изјаве сматра увредљивим.

„Ово је чак и испод неких стандарда које смо очекивали од ЕУ. Они чак и не желе да испуне ни ту једину тачку Бриселског споразума која се односила на права Срба на КиМ и врло дрско и безобразно су одбили да разговарају о томе, а траже од Србије да их призна. То је просто толико екстремна политика саме ЕУ, да је чак мало превише и за оно на шта смо навикли од њих. Управо зато Србија више не треба да разговара о било чему док се не формира та заједница, као што су то и рекли политички представници Срба на КиМ, па да видимо ко ће постићи договор и на који начин“, истиче саговорница Спутњика.

Све, ипак, зависи од Београда јер, како подвлачи, без Србије ништа не могу да ураде, па ни да од Косова направе државу. Могу да говоре шта хоће али за то што намеравају су потребне две стране, а једна је Београд.

Непотребно учешће у оваквим шарадама

Вукоичићева не сумња да ће због тога и даље бити притисака, прљавих удараца, насртаја Албанаца на Србе који су остали на Косову и Метохији. То је опипљива опасност. У ситуацији када не могу да издејствују своје циљеве некаквим мирним путем, онда се служе насиљем, не само косовски Албанци, него и они који су им ментори, који пишу такве изјаве по Твитеру, каже наша саговорница, али и примећује да је то све што могу јер ЕУ нема никакав механизам да притисне Србију.

„Нема ни чиме да је уцењује. То чланство у ЕУ је толико далеко и као идеја је подједнако смешно као и ова о међусобном признању о чему се разговара. Србија је свесна тога да је велико питање да ли ће икада постати чланица ЕУ. Једини конкретан проблем је то што Албанци имају механизам да притискају Србију преко Срба на Косову и Метохији, које могу да угрозе, да нападну“, оценила је она.

Србија, како сматра, треба да игнорише фиктивне преговоре којима се ништа не постиже. У таквој шаради, каже Вукоичићева, Београд не треба да учествује. А ЕУ нек преговара са Приштином колико год хоће и нека Брисел и Приштина постижу договоре какве год хоће.

Па и оне да ће Београду, великодушно, понудити да Косово призна Србију.