Понижавање Срба на КиМ: Супружнике терају да се поново венчавају – не признају српске изводе

Србин из Северне Митровице, стар 45 година, који је са супругом у складном браку већ 19 година, уредно су венчани и у општини и у цркви, и са којом је изродио троје деце, мораће ових дана, прича за РТ Балкан, поново на венчање и то код албанских матичара у албанску општину Северна Митровица.

До овог решења он и супруга дошли су, наравно, не добровољно – него принудно, после месеци покушаја да реше неке од административних проблема са којима се свакодневно суочавају на Косову и Метохији.

Каже, да није тужно, било би јако смешно. Могли би, ето, поново да организују свадбу, сватове, макар свечани ручак, да позову на весеље фамилију и, испоставило се по косовским законима, своју ванбрачну децу.

Но, времена су таква, Србима на Космету ништа више није смешно. Овде је све превише тужно, превише је свакодневних мука, невоља, понижавања, иживљавања са којим се суочавају.

„Супруга је још пре десетак година извадила косовску личну карту и то на презиме које је узела на венчању, односно на моје презиме. И то је тако било до пре пар година када смо одлучили да пријавимо децу у косовски систем и када смо ‘открили’ да је супруга удата, а да сам је – неожењен. Онда су настале невоље, месецима смо покушавали да то променимо, да и мени у документима стоји да сам ожењен. Свело се на то да нису прихватили српски извод венчаних и да на основу тога уведу да сам венчан. Тражили су да се моја супруга врати на девојачко презиме, на крају су тако и урадили. Морали смо да пишемо неким инстанцама у Приштину, шаљемо мејлове – резултата није било“, прича наш саговорник чије је име познато редакцији.

Поред осталих докумената, морали су, каже, да прибаве и некакав „извод из архиве“ и то из Јужне Митровице.

„Тамо су нам дали извод из матичне књиге рођених, први из осамдесет и неке године за супругу на коме у заглављу, са стране, пише хемијском оловком да је тог и тог датума ступила у брак са мном и да је узела презиме мужа. Значи, имали су документ на основу ког су видели да смо ми венчани и на основу ког су могли да нам издају документ који нам је био потребан, али нису хтели. Сад ми морамо поново на венчање и да супруга поново вади документа на презиме које је узела на венчању“, наставља наш саговорник.

То ће, каже, морати да ураде ако хоће да пријаве децу. Друга могућност је да један од родитеља оде код нотара и да тамо прибави оверен документ о томе како признаје своју децу. Каже, и други људи се на северу КиМ суочавају са тим проблемом, већина иде у општину и поново се венчава. У овом тренутку није, међутим, могуће добити податак колико се супружника из српске заједнице на Косову и Метохији суочава са овим проблемом.

„Кад сам покушавао да прибавим документа за себе, сазнао сам да има доста људи који су у сличној ситуацији. Некима се дешавало да су локалне албанске власти у општинама на северу КиМ признале српска документа, некима нису, а најгоре је што сваки службеник тумачи прописе по свом нахођењу. Пошаљу ме из матичне службе у канцеларију где се ваде личне карте, кажу, поништите тамо личну карту. Ја тамо, они кажу да то не могу да ураде. Питају на основу чега, веле да не могу из матичне службе да им говоре шта ће они да раде. Врате ме у канцеларију где се ваде личне карте, тамо ми кажу да ће онда све то да шаљу у Приштину. Онда зову у Приштину, па се чека одговор месецима, мора да се пише изјава итд“, прича наш саговорник из Северне Митровице.

Наставља, кад оду у општину, а тамо су велика већина службеника Албанци, многи не говоре албански па морају да траже, моле старије службенике да преводе на српски. Суочавају се, посебно у последње време, са јако лошим односом.

„Последњих годину, годину и по тај однос се драстично променио на горе“, каже.

Други се, у покушају да реше неки од административних проблема, суочавају са још тежим невољама.

„Пре неколико месеци преминуо нам је члан породице. Кад сам отишао у општину у Северну Митровицу да узмем извод из матичне књиге умрлих суочио сам се са заиста великим понижавањем. Они признају српску умрлицу, смртовницу из болнице, узимају оригинал, не копију, а сем тога траже и два сведока да је неко преминуо и слику гроба. Ову двојицу сведока мораш да одведеш код нотара да они код њега потврде чињеницу о нечијој смрти. Притом, сведоци не могу да буду блиски рођаци. Морао сам да тражим пријатеље који су били на сахрани, и њима су правили проблем, питали одакле они знају да је неко умро? Питао сам их, ако не могу блиски рођаци, ако не могу пријатељи, ко онда може да сведочи? У ствари, све се своди на понижавање“, каже овај наш саговорник чије је име такође познато редакцији.

У покушају да узме извод из матичне књиге умрлих, ишао је, каже, од нотара до нотара. Један му је тражио и међународни извод из матичне књиге умрлих, други нешто сасвим друго.

„Муке, невоље, ароганција и гужве на шалтерима. У општинама 95 посто Албанци. Многи неће да одговоре на српском, неки не знају српски. Други можда знају, али неће да одговоре, и са тим се ми суочавамо сваки дан у покушајима да решимо неке животно важне проблеме. То је наш живот овде“, каже наш саговорник.