Политика: Удар на Вашингтонски споразум најављује ултиматум Србији

Кандидати за чланове будуће америчке администрације су се толико заиграли да у најновијим изјавама изражавају спремност да баце под ноге и Вашингтонски споразум

Нови амерички председник Џозеф Бајден још се није устоличио, а демократски јастребови су кренули у акцију и на њиховом тапету се, осим „традиционалних” америчких непријатеља Кине и Русије, налази и овај део Европе. Као из кутије искачу Медлин Олбрајт, Елиот Енгел, па након њих и Дејвид Филипс, који сматрају да Балкан мора да се препакује по антисрпским мерилима као пре скоро четврт века, пренебрегавајући чињеницу да Србија није иста и да је од тада свет богатији за Владимира Путина и Си Ђинпинга.

Кандидати за чланове будуће америчке администрације су се толико заиграли да у најновијим изјавама изражавају спремност да баце под ноге и Вашингтонски споразум под изговором да га је потписао Доналд Трамп. Не схватају да на тај начин стављају под знак питања и демократске вредности јер је Трамп то урадио у Белој кући као амерички председник. У тој намери отворено их подржавају и неке државе западне Европе, пре свих Немачка. Према порукама од претходних дана истакао се специјални преговарач ЕУ Мирослав Лајчак, кога је на то место поставио Берлин, па се стиче утисак да су Вашингтонски споразум, али и бриселски дијалог на танком леду. На тај начин се широм отварају врата да врше притисак на Београд не само због признања такозване независности Косова, већ и да Република Српска постане део унитарне Босне и Херцеговине.

Да се иза брда ваљају притисци који ће бити „зачињени” ултиматумом, а да је први корак и најава тога рушење Вашингтонског споразума, могле би да потврде и речи бившег саветника Ричарда Холбрука и стручњака за Балкан Дејвида Филипса. Он сматра да Запад Србији треба да упути ултиматум да прихвати независност Косова или да напусти преговоре. „Услови за коначни споразум морају се формулисати и представити председнику Вучићу и српској страни. Запад би Србији требало да понуди споразум и то би требало да буде попут стављања пред свршен чин: постигните споразум, овај процес траје дуго. Стране се морају усредсредити на коначни споразум који ће бити обавезујући”, поручује Филипс и додаје да је Вашингтонски споразум само политичка изјава која ништа конкретно није донела.

С њим је сагласан и Мирослав Лајчак, који је током видео-разговора о „Потенцијалима сарадње ЕУ и САД на западном Балкану”, који је организовала амбасада Немачке у Вашингтону, изјавио да је оптимиста када је реч о сарадњи са новом администрацијом по питању дијалога Београда и Приштине, али и целог западног Балкана јер се, како је навео, враћају људи са којима је ЕУ већ радила и који познају регион. „Њима не морамо да објашњавамо ствари о региону и његовој европској будућности. Они су се већ доказали као поуздани партнери и за западни Балкан и за ЕУ”, рекао је Лајчак. И он је сада, када Трамп одлази, изјавио да то што је потписано у Белој кући није споразум, већ да је у питању „политичка декларација која није правно обавезујућа”. Додао је да то што је потписано нема имплементациони механизам и да зависи од добре воље страна.

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић за „Политику” каже да свако формирање нове власти у САД прати велики број изјава људи који се баве унутрашњом и спољном политиком, из разних института, или су имали раније послове у администрацији или пословне односе са овим регионом. Истиче да свако сада износи своје ставове у намери да нова администрација њихове идеје узме у обзир и наводи да Србија не треба да страхује већ помно да прати формирање Бајденовог тима.

„Посебно је важно ко ће бити на челу Стејт департмента, Националне службе за безбедност, министарства одбране и министарства правде и трговине, јер сви они пресудно утичу на спољну политику Америке. Врло је охрабрујући текст у ’Форин полисију’ новог директора ЦИА Вилијама Бернса, који каже да су управо САД повлачећи се из нуклеарног споразума са Ираном себе дискредитовале и да то не улива поверење за друге преговоре, па сматрам да сличну грешку неће поновити са Вашингтонским споразумима, јер ти документи нису штетни за америчку администрацију”, каже Јелена Милић и додаје да се нада да ће Палмер наставити да се бави Србијом и да ће политика САД према региону бити у континуитету.

Наглашава да је Бајден искусни политичар и да би повлачењем из одређених споразума начинили много више штете него користи. Подсећа да Александар Вучић није потписао споразум са Доналдом Трампом као бизнисменом, него са институцијом као што је председник који је једна од грана власти САД. „Вашингтонски споразуми су врло легитимни и врло корисни не само за западни Балкан него и САД, јер су повезани са свим споразумима које је Америка постигла и у Грчкој у вези с разним лукама и инвестиционим фондовима у пројекту ’Три мора’ и тешко је поверовати да ће се из тога повући. Мислим да је Лајчакова изјава неодмерена. Оно што је сигурно јесте да можемо да очекујемо чвршће везе Вашингтона и Берлина по питању решавања разних проблема у овом региону, али не очекујем ултиматуме и уцене”, каже Јелена Милић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да треба имати у виду да америчка администрација није хомогена и да нису сви обједињени око једног циља. За наш лист наводи да се врх америчке администрације неће Србијом бавити ове године. „Они имају сувише својих проблема, пре свега у својој земљи и очекивано је да ће препустити Немачкој да се бави Србијом и овим регионом. Неки нижи ешалони администрације САД, где има много албанских лобиста који су изградили политичку каријеру протежирајући друге народе на нашу штету, сигурно ће континуирано вршити притисак на врх администрације и на америчку јавност да покушају да наметну ова питања. Једино је њихов интерес да се Америка позабави косовским проблемом, али и Босном и Херцеговином, а не да се номинално врати на стари курс пре Трампа”, каже Анђелковић.

Наглашава да Србија треба одлучно да делује и да се супротставља свим покушајима албанских лобиста и америчких јастребова који желе решења на штету Србије, али да не треба много да се брине због тога. Чак и ако би Америка хомогено наступила у овом региону, додаје Анђелковић, свет се доста променио. „Положај Србије је много бољи него пре неколико година, положај Кине и Русије је сасвим другачији него некада, односи САД и Европске уније су битно другачији. Много тога треба да се поклопи да би на нас неко могао да изврши делотворан притисак и да наметне решења која не желимо”, наводи Анђелковић.

На Филипсове најаве ултиматума Србији и прекиду евроатлантских интеграција уколико не прихватимо независност Косова, Анђелковић одговара: „Србија није део евроатлантских интеграционих токова и није део НАТО интеграција, а то је много потребније Западу него нама и они нас позивају да се тамо укључимо, а не да ми желимо. Што се тиче европских интеграција, оне су и онако обустављене јер ЕУ не намерава да се шири због сопствених односа, а не због нас. То је претња празна пушком, а питање је да ли они који нам прете имају то оружје у рукама.”

Александар Вучић: Ако мењају оно што смо потписали, морају да нас питају

Уколико се нешто мења у делу Вашингтонског споразума који је Србија потписала, мора да се разговара са Србијом, поручио је јуче председник Александар Вучић. На питање о састанку специјалног представника за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака и шефа Бироа Стејт департмента за Европу и Евроазију Филипа Рикера, на којем су најављене промене Вашингтонског споразума, казао је да није ништа готово само што су се срели Американци и Европљани, или Немци. „Интересантно ми је да сви који су критиковали Вашингтонски споразум, говорећи да није у корист Србије, сада углавном ћуте, јер су представници косовских Албанаца и неки у Европи против тог документа”, нагласио је он и додао да је лепо што су се састали и да је Србија спремна да разговара.

Драгомир Анђелковић: Република Српска је преживела теже притиске

Осим притисака на Београд да проблем Косова коначно реши, од нове америчке администрације се може очекивати да Србија изврши притисак на Републику Српску да дође до уставних реформи у суседној Босни и Херцеговини које би ову државу направиле унитарном. Сарајево не крије да има велика очекивања од Бајдена, подсећајући на његову улогу у овој држави пре скоро три деценије. Чак је градска управа Сарајева у част Бајденове победе одлучила да зграда старе сарајевске општине буде осветљена на посебан начин.

Према Анђелковићевим речима:

„Република Српска је била под много већим притиском 2007. и 2008. године када је Запад био хомогенији него сада, а Русија и Кина биле мање моћне него данас и нису успевале да обуздају моћ Запада, па без обзира на то Милорад Додик је спречио централизацију. Нема начина да се наметне пренос овлашћења на Сарајево, осим ако сами Срби то не прихвате. Мислим да су саме околности такве да ни Београд ни Бањалука то сигурно неће прихватити”.

Јелена Милић: Османијева позива на анархију у међународним односима

Изјаве Дејвида Филипса не изненађују, оцењује Јелена Милић, додајући да је он косовски лобиста, али и да су много индикативне изјаве косовских представника, пре свих вршиоца дужности председника Косова Вјосе Османи, која је против свих споразума. „Она је највећи јастреб у међународној политици и сматра да ће Заједница српских општина од Косова створити нефункционалну државу и да зато та обавеза из Бриселског споразума треба да буде укинута. То је позив у анархију у међународним односима коју она чини и верујем да ће нови Бајденов тим бити много одговорнији и доследнији. Пренебрегава чињеницу да је тај споразум уговорна обавеза и то је школски пример историјског ревизионизма против чега се Запад бори”, истиче Јелена Милић.

Дејан Спаловић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 1. 2021)