Политика: Медијски удар на СПЦ пред избор патријарха
Фото: Д. Јевремовић
Никада се избор патријарха није одвијао с толиким интересовањем медија, али ни с толико несувислих текстова, коментара и објава, тврди протојереј-ставрофор Велибор Џомић
Пласирањем вести о промени места Сабора и наводном прислушкивању архијереја, могућем оспоравању резултата избора, створио се утисак да епископи на ово заседање долазе дубоко подељени.
Ниједни избори за поглавара Српске православне цркве у новије доба нису прошли без буке јавности, анализирања „струја у цркви”, лицитирања с именима могућих кандидата, али специфичност овог изборног сабора, који се одржава сутра, биће вероватно у томе што се у данима пред заседање у медијима више расправљало о месту одржавања Сабора и томе где ће ноћити владике, него о могућим кандидатима, како је то до сада био случај.
Питање које се постављало у тим написима није било уобичајено, ко би могао бити нови патријарх, већ да ли ће избори бити регуларни. Забринута јавност и незванични извори сумњају да ће архијереји на изборном сабору бити прислушкивани. То тврди део медија који у одлуци Светог архијерејског Синода да изборни сабор на којем ће се бирати 46. поглавар српске цркве буде одржан у крипти Храма Светог Саве, уместо у згради Патријаршије, где су они до сада организовани, види спрегу цркве и државе.
Без објашњења да ли је Патријаршија заштићена од могућег прислушкивања, извучен је закључак да је Синод направио преседан не због епидемиолошке ситуације, већ да би омогућио властима надзор над одвијањем Сабора. С друге стране, атмосферу подгревају медији који преносе своја сазнања да поједине владике планирају да „праве хаос” на Сабору, оспоравају гласање, организују протесте испред врачарског храма… Они сматрају да се у рад највиших црквених тела, Синода и Сабора, овог пута изборног, мешају „стране службе” које намерно подривају њихове одлуке. Ко је желео да пренесе јавности утисак да архијереји српске цркве на изборни сабор долазе дубоко подељени, неповерљиви једни према другима, успео је у томе.
По свим овим питањима није се оглашавао ни Синод нити архијереји СПЦ. До јавности је само дошло писмо наводно упућено „црквеној влади” у којем се тражи да се изборни сабор одржи у Патријаршији, а не на „месту које је, иначе, покривено камерама и где нема одговарајућих услова за приватност” и које потписују владике жички Јустин и рашко-призренских Теодосије, али и двојица епископа које јавност види као озбиљне кандидате за патријарашки престо, епископи браничевски Игнатије и будимљанско-никшићки Јоаникије. Чланови Синода, којима се ово наводно писмо обраћа, јесу владика бачки Иринеј и митрополит загребачко-љубљански Порфирије, као члан заменик, такође, према незваничним сазнањима, озбиљни кандидати за 46. поглавара СПЦ. Иако их је медијска јавност овиме супротставила, ваљало би истаћи да су ова четворица кандидата за патријарха (а треба њима додати још и владику бањалучког Јефрема, за којег се такође писало да би могао ући у тројну кандидатуру за новог првојерарха), готово подједнако провучена кроз право медијско блато.
Избор патријарха српског у другој половини 20. века није представљао тему којом су се много заокупљали медији и шира јавност, али у новије време постоји појачано интересовање медија и јавности за избор новог поглавара СПЦ и то само по себи није проблем, каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, стручњак за црквено право.
– Проблем заиста представља скандализовање тог црквеног, свештеног чина објављивањем различитих, а углавном површних и злонамерних информација које увек потичу из неких „неименованих” извора. Никада се избор патријарха, све до 2010. године и данас, није одвијао с толиким интересовањем медија, али ни с толико несувислих текстова, коментара и објава – истиче Џомић.
Он истиче да нема никаквих непознаница у поступку за избор патријарха јер је све унапред познато: и ко бира, и ко може да буде биран, и како се бира српски патријарх.
– Све је то прописано канонима и Уставом СПЦ. Ниједан епископ српске цркве се не кандидује сам, нити га кандидују неке наводне „струје у цркви”. На изборном заседању Светог архијерејског сабора се утврђује листа с именима епископа који по Уставу СПЦ испуњавају услов да буду бирани за кандидата за патријарха. Услов је јасан: кандидат за патријарха може бити сваки епископ који је најмање пет година провео на дужности епархијског архијереја. Не постоји самокандидација епископа за избор патријарха. Сви епархијски и активни викарни епископи имају право гласа и, према својој савести и расуђивању за добро цркве, тајним гласањем врше избор тројице кандидата за које сматрају да ће успешно водити брод српске цркве. Божја је воља ко ће бити патријарх од тројице изабраних кандидата јер се коначни избор врши апостолским жребом – подсећа протојереј-ставрофор Велибор Џомић.
Додаје и да је природно да се неки епископи својом вером, животом, служењем, богословљем и другим даровима издвајају и нису неприродна очекивања и промишљања клира и верних, па и јавности, о томе ко ће добити благослов да седи на трону Светога Саве.
– Избор патријарха има своју метафизику и то је веома значајно. Избор патријарха се не завршава на изборном заседању Светог архијерејског сабора него сутрадан на светој литургији на којој он началствује и уводи се у трон српских патријараха. Патријарх тек после литургијског устоличења добија права и дужности које му по канонима и Уставу СПЦ припадају. Уочљиво је да се избор патријарха у једном делу јавности намерно секуларизује, а све са циљем да се посветовњачено прикаже како се бира први човек, како неки површно доживљавају цркву, „једне од најзначајнијих српских институција”. Патријарх као предстојатељ цркве има своју земаљску хоризонталу кроз чување јединства српске цркве и црквеног поретка, али се врло често заборавља духовна вертикала српског патријарха. Она се огледа у очувању, како би рекао Свети Сава, праве вере и свештеног предања у нашем народу. Патријарх је први молитвеник и први подвижник једне помесне цркве и то се мора нагласити. То није избор председника општине или скупштине, уз дужно поштовање и општине и скупштине – истиче Џомић.
Јелена Чалија
Опрема: Стање ствари
