„Политика“: Британска обавештајна мрежа око СПЦ и Србије

СПЦ је деценијама кост у грлу западним архитектама новог поретка на Балкану и притисци да се она уруши, што изнутра, кадровским комбинаторикама, што обезвлашћивањем и маргинализацијом, непрестани су

Немачка и Велика Британија су често спомињане као западне администрације које штите и подстичу Куртија на радикализацију, иако му, на први поглед, стижу усаглашене јавне критике од стране Квинте.

Те две земље се издвајају, пише Небојша Човић у „Политици“, због нескривених симпатија и неуравнотежених изјава њихових политичара и мреже албанских лобиста у тим земљама, којима је подстицана даља ескалација према Србима.

Ако је ико имао сумњу, Алиша Кернс, амбиционзна торијевска посланица и албански лобиста у британском парламенту, распршила је те сумње, наводи се у тексту, уз питање, због чега Кернсова долива уље на ватру, те зашто су на њеној мети здравствени систем и СПЦ?

Човић подсећа да је она ушла у политику као „пројекат Бориса Џонсона, као представник изборне јединице у којој никад није живела“, али му је прва забила нож у леђа кад је осетила да му се љуља фотеља.

Случај „преамбициозне“ посланице која се отела контроли није изолован, каже аутор и додаје да је британска веза, која води до њихових војних обавештајних структура, исплела мрежу и око самог врха албанских политичара у Приштини.

Курти је 2021. именовао Британку Елизабет Годвинг за политичку саветницу за питања заједнице, која би требало да профилише његов однос према свим неалбанским заједницама на КиМ, укључујући српску.

У њеној романсираној биографији, описује се као „хуманитарка, књижевница и новинарка Би-Би-Сија“ која живи на КиМ од 2006. Њен пословни партнер је Роберт Вилтон, бивши службеник британског Министарства одбране, који је својевремено био саветник премијера тзв. Косова, а сада је „британско-косовски писац“.

„СПЦ је деценијама кост у грлу западним архитектама новог поретка на Балкану и притисци да се она уруши, што изнутра, кадровским комбинаторикама, што обезвлашћивањем и маргинализацијом, непрестани су“, наводи се у тексту, уз опаску да такви глобални напади не постоје када је у питању Католичка црква.

Истиче се да је чињеница да само постојање древних манастира и верске баштине поткопава лажни наратив о окупационом присуству, а не аутохтоности српског становништва, државе и културе на КиМ.

„Безобзирност колективног Запада у покушају заустављања геополитичких промена у свету последњих годину и по дана поставља нове границе у обрачуну с православним црквама које се сматрају катализатором хомогености народа и отпора западном пропагандном наративу“, наводи се.

Очигледан је покушај Кернсове да украјинским моделом – истим лажима и наводним субверзивном деловању СПЦ, што кроз „шверц оружја“, што кроз „обавештајни рад“ – легализује и оправда нападе на српске светиње и хапшења српског свештенства, као што се то ради у случају Украјинске православне цркве.