ПОДВИГ О КОМЕ СЕ НЕРАДО ПРИЧА: Кад оборени опет полете
Фото: Новости
Трећи дивизион 250. ракетне бригаде 1999. године ратовао је пуних 78 дана мењајући положаје по доњем Срему. За то време гађани су 22 пута ракетама „харм“, а најближа је пала на 30 метара од положаја. Током рата мењали су положаје 23 пута, а техника је прешла више од 100.000 километара. Губитака у људству нису имали.
Пошто су се борбене посаде крајем маја вратиле у касарну у Јакову, извршена је анализа борбених учинака у којој је заблежено да су 20. маја оборили и „стелт“ бомбардер Б-2. Међутим, убрзо су приметили да се „нерадо“ прича о томе, нарочито после промене власти.
Потпуковник Ђорђе Аничић је преко својих веза у том периоду ступио у контакт са човеком који је у време ратних дејстава радио у Тузли на комуникацијама и који је сведочио да је лично чуо како је посада Б-2 20. маја тражила дозволу за искакање, која им није дата. Наши официри из Одељења за ваздушно осматрање и јављање у дневнику од истог датума забележили су улазак два Б-2 у рејон дејства, пред ваздушни простор СРЈ, који су се легитимисали као „Стуб 1“ и „Стуб 2“. Долетели су из Новог Мексика и пре поготка, 35 тона бомби истоварили су по циљевима у Београду. Одлетео је само један „Стуб“. Успостављањем поново добрих односа са САД наше власти постале су незаинтересоване за истеривање ове мистерије начистац.
– Када је у Управу АРЈ ПВО 2001. стигло писмо са четири питања адресирано од стране тек постављеног америчког војног аташеа, да ракеташи објасне: како су препознавали овај авион при прелету преко СРЈ, како су их осмотрили на терену визуелни осматрачи, како су пратили и како су могли да идентификују тај авион, људима у 250. бригади је све било јасно – наставља потуковник Аничић. – Био сам позван у канцеларију команданта да се договоримо о одговорима и заузет је став да се одговори начелно.
Аничић још вели да је видео писмо и питања, али и да није учествовао у давању одговора. Убеђен је да су колеге „отписале“ онако како то захтева Правило службе.
Сви посредни докази након 1999. осветлили су истину да је стратешки бомбардер Б-2 заиста оборен над Србијом и да је погођен над Савом. Помогли су и Американци.
Наиме, авион Б-2, „Дух Мисурија“, појавио се у Другој ваздушној кампањи на Ирак 2003. и тада је (не)намерно сликан за глобалне ТВ мреже. За оне који знају обрасце понашања Пентагона када су у питању војни губици, ово је било најбољи сигнал да су невешто покушали да прикрију истину. Пракса америчке војске је да не приказује своје губитке, сем ако за то нема материјалних доказа, а како наводи кустос Музеја ваздухопловства у Београду Петар Недељковић, то није једина њихова стратегија у оваквим случајевима.
– Шокиран сам био када сам на Изложби ваздухоплова СИАД пре осам година у Братислави на стајанци видео амерички Ф-16 са ознаком „ФС 555“ на репу – прича Петар Недељковић. – Наиме, овај авион је оборио такође Трећи дивизион 1999, а реп тог авиона се чува у Сурчину. Пришао сам човеку код Ф-16 и питао га да ли има времена за разговор. Одговорио је потврдно, а дијалог се водио до мог питања да ли је овај Ф-16 „римејк“ авиона који ја „чувам“. Саговорнику је било непријатно и прекинуо је разговор.
Кустос из Сурчина објашњава да се исто догодило и са „Духом Мисурија“. Потврђено је да је изгубљен, али над Пацификом у вежби, и да је посада изгинула. Онда се поново појавио почетком новог миленијума, када је бесомучно сликан у другој америчкој офанзиви на Ирак. Према Недељковићевим наводима, током НАТО бомбардовања, у три месеца 1999. у њихове базе у Европи које служе за евакуацију пилота у неприлици, стигло је 49 извештаја о катапултирању пилота од Мађарске, Црне Горе, Албаније, Грчке, с Јадранског мора…
Наиме, овај систем је централизован, а податке НАТО о катапултирању у Србију је донео пријатељ из Грчке. Према процедурама НАТО, по сигнализацији да је пилот искочио из најближе базе се шаљу посаде да спасавају пилота.
– Посебно илустративан пример о прикривању губитака може да се види на аеродрому „Бигин хил“, поред Лондона где стоји зарђао и доста оштећен авион, херој са Фокланда, а испод којег пише да је завршио на дну Јадрана 1999. Овај „Си Харијер“ је извађен из мора и постављен у Музеј, а наравно, није заведен као губитак – завршава Недељковић.
СЕРТИФИКАТ 442
Како прича Аничић, он који је учествовао у обарању Ф-117, као доказ да је био актер подвига добио је сертификат и парченце „невидљивог“ означено под бројем 442. Пре њега и посаде, делове и сертификате „невидљивог“ од војног врха добијали су чак и, тврди он – фудбалери.
– Моје речи су речи човека који је 12 година у пензији и имају за циљ само да се не заборави и да се не износе неистине о догађајима из 1999. Ја ћу обарање Ф-117 и ове године обележити у другој колони у којој су они који су заиста били учесници рата.
Тагови: Авион, Ђорђе Аничић, НАТО, САД
