Подмукли план из Брисела: Тзв. Косову крче пут до столице у УН

Најпре смо сазнали намере Брисела да у преговарачка поглавља са Србијом убаце Охридски споразум, али то није крај замислима Европске уније

У најновијим покушајима да од Србије извуче признање независности тзв. Косова, Европска унија смислила је нову замку, да Охридски споразум угура у приступне преговоре са ЕУ, уз пречицу Приштини за столицу у УН. Истовремено, камен спотицања и даље ће бити политика неувођења санкција Русији.

Сви ови захтеви Београду испоручени су кроз финални нацрт закључака за овонедељни самит Европског савета о коме су јуче расправљали министри за европска питања у Бриселу.

Намере ЕУ да се у преговарачко поглавље укључи и дијалог Београда и Приштине, открио је и председник Србије Александар Вучић. Он је рекао да је циљ да се комплетно уз сагласност Србије прихвати тај споразум, са свим деловима које је наша страна одбила.

„Да се укључе и делови који се односе на УН, да то буде део поглавља, а онда да вам донесу посебан извештај ЕУ који проследе УН. Не морају чак ни да нас питају за то. А, нелогично је да нас не питају, али могу да нас не питају. Потом тај документ постаје део документације УН после чега многе друге земље могу да се позивају на тај документ. Пошто ћу ја на тако нешто унапред да упозорим УН, да је то немогуће и да не сме тако да се ради, они ће да кажу, е имате Вучића, он нам прави проблем, али решите то ви“, рекао је председник Србије.

Према документу Европског савета од Србије и тзв. Косова се тражи да без одлагања и предуслова испуне све обавезе из Споразума о путу ка нормализацији и анекса о његовој примени. Истовремено, позива се Европска комисија и високи представник да до краја јануара 2024. године „предложи измене и допуне мерила за поглавље 35 из приступних преговора са Србијом“.

Изричито се наводи да ће укупан темпо приступних преговора наше земље зависити од напретка у владавини права, али и у нормализацији односа са тзв. Косовом.

„ЕУ позива Србију и Косово да без одлагања испуне све обавезе из Споразума о путу ка нормализацији и анекса о његовој примени, укључујући Заједницу општина са српском већином“, наводи се у закључцима Европског савета.

„Нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински су услови на европском путу за обе стране, које ризикују да пропусте значајне прилике ако не буде напретка“, пише у документу.

Од Србије се такође, очекује да се с добрим намерама укључи у дијалог који води ЕУ „у духу компромиса за постизање свеобухватног правнообавезујућег споразума са тзв. Косовом, нормализацији односа у складу са међународним правом – без одлагања“.

„Савет очекује да Србија и Косово нађу одрживо решење за ситуацију на северу Косова. Обе стране морају да наставе сталне напоре за деескалацију, уздрже се од једностраних и провокативних акција“, наводи Савет.

Поздравља се то што је Србија предузела неке кораке у правом смеру, укључујући и „јавно подстицање косовских Срба да учествују на изборима на северу Косова“, а тражи се и да подстакне Србе да се врате у институције.

Осим односа са Приштином, тема је било и усклађивање са заједничком спољном политиком ЕУ, укључујући „рестриктивне мере према Русији и Белорусији, као питање највећег приоритета“.

Очекује се да се власти Србије уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и поновно наглашава потреба да у потпуности испунимо обавезу усклађивања са визном политиком ЕУ.

Дипломата Зоран Миливојевић указује на то да овај извештај као и претходни Европске комисије, осликава интерес западних центара моћи, али д асу две новине уочљиве.

Једна је, како објашњава, предлог да се Охридски споразум уврсти у поглавље 35,а друга, да се поново појачавају притисци да Србија уведе санкције Русији и да се то квалификује као највећи приоритет.

„Сада је дефинитивно огољено да је услов за улазак Србије у ЕУ, признање независности Косова, јер комплетан Охридски споразум у основи значи дефакто признање, односно чланови 1,2 и 4“, наводи Миливојевић.

„У члану један се говори о добросуседским односима уз признавање симбола, у другом се говори о поштовању принципа повеље УН, самоопредељења и немешања у унутрашње послове, а у 4 је тема приступ међународним организацијама. Према томе, јасно је да је Охридски споразум за нас прихватљивим само као платформа за дање разговоре о нормализацији, уз резерве и црвене линије које је српска страна већ изнела“, закључује Миливојевић.