Почиње завршни чин: Страшан удар на српску младост на Косову и Метохији – има ли Србија одговор

© Sputnik / Теодор Анастасијевић

Уколико Приштина буде истрајавала у својој намери да одузме зграду Техничког факултета у Косовској Митровици од српског универзитета онда би наш Универзитет требало да као контрамеру захтева враћање свих зграда у Приштини које су му по споразуму из 1996. припале, а које су Албанци узурпирали, или да нам плате закуп за досадашње коришћење.

Ово је мишљење професора др Душана Челића са Универзитета у Косовској Митровици након што је у ову српску академску установу стигао допис из Приштине да се иселе или плате закуп зграде у року од 30 дана. Ова одлука је, према тврдњи Бесника Бусљимија, првог потпредседника тзв. косовске владе у техничком мандату, део „процеса интеграције“ образовних и здравствених институција које и даље функционишу у систему Србије.

Приштина прети интегрисањем просвете и здравства

Челић за Спутњик објашњава да су особе које су дошле на Факултет техничких наука у име ректората Албанског универзитета  у Приштини донеле допис у Ректорат у Косовској Митровици.

“У том допису је нека врста опомене да  се зграда Факултета техничких наука исели и преда албанском универзитету у Приштини у року од 30 дана, или да се са тим албанским универзитетом потпише споразум о коришћењу те зграде.  Вероватно они мисле да треба да наплаћају неку закупнину или накнаду, не знам детаље,” каже Челић.

Овај догађај чин је којим Приштина започиње интеграцију образовања Срба на КиМ у кососвко образовање, упозорава професор и додаје да то чека и наше здравство на КиМ.

“То је увод у рекао бих, лепезу квазиправног удара на наш Универзитет. Да подсетим: најпре је било укидање платног промета, па укидање банака, онда укидање поштанског саобраћаја…Сада је најављена примена Закона о странцима и ево јуче чујемо о испостављању некаквог имовинско-правног захтева од стране албанског универзитета у Приштини. Све су то мере које треба да обесмисле постојање српског Приштинског универзитета који је тренутно смештен у Косовој Митравици. Ово брине све нас на Универзитету као и одсуство реакције државе, нашег оснивача, државе Србије. То нас можда још више брине и некако то ћутање, одсуство реакције, како дуже траје, све више уноси немир, не само у универзитетску заједницу, него генерално код свих Срба који живе на КиМ,” додаје он.

Прекршили једини важећи споразум

Челић објашњава да и су Албанци овим чином прекршили споразум који је постигнут још 1996. године уз посредовање Ватикана и који је још на снази, јер другог нема по овом питању.

“Дакле, 1996. године је потписан такозвани “споразум три плус три”, тако се звао зато што су о њему преговарали паритетно три представника албанске заједнице и три представника наше државе, а томе је посредовао Ватикан кроз њихову монашку организацију која се зове Свети Еуђидио. Тада је постигнут споразум по коме је један део држаних зграда на свим нивоима образовања, од основног, средњег па до универзитетског, уступљен Албанцима да могу њима организовати наставу, и у основном, и у средњем образовању, и на њиховом универзитету. Тај споразум је отприлике, заједно са анексом, садржавао више стотина наших државних објеката, зграда на КиМ. Квота је била угрубо речено 60 према 40 одсто. Дакле, 60 процената целокупног тог простора припало је Албанцима, 40 Србима, тако и универзитетске зграде: 60 процената свих универзитетских зграда у Приштини плус зграда у Призрену, зграда Учитељског факултета припала је тада Албанцима да они могу организовати своју наставу, док је осталих 40 одсто у истим зградама задржао ондашњи универзитет у Приштини, који је након 1999. прогнан да би 2000. године своје привремено седиште имао у Косовској Митровици као што је и данас,” истиче наш саговорник.

Реципрочне мере

После прогона наш саговорник каже да су Албанци заузели и оних 40 процената које су припале у Србима на коришћење за образовање.

“Остала је једина зграда Факултета техничких наука, то је зграда бившег Рударског факултета у Косовској Митровици, коју они сада опет потражују. Дакле, мој став је да ако се отвара то питање, онда хајде да видимо шта је са нашим зградама у Приштини, шта је са хиљадама метара квадратних пословног простора у којима су радили наши факултети у Приштини; шта је са стотинама хиљада примерака књига у факултетским библиотекама које су све остале у Приштини. Дакле, дајте да се поново отвори питање деонног биланса између албанског Универзитета у Приштини, и нашег универзитета у Приштини са пријављеним седиштем у Косовској Митровици. Оно што је веома важно јесте следеће: Пазите, тим споразумом тада питање наставних планова и програма по којима ће учити деца у основним, средњим школама и на универзитету, уопште није разматрано, што значи да је држава Србија прихватила да настава на албанском језику самостално уређује та питања,” подсећа он.

Другим речима, објашњава Челић држава Србија се није мешала у питање наставних планова, курикулума итд.

“На тај начин је успостављен један, рекао би, преседан и зашто он не би важио и данас? Дакле, да се Приштина не меша у наставне планове, програме, курикулуме, основних школа, средњих, планове универзитета по којима ћемо ми предавати, ако је већ такав принцип усвојен још 1996. године. У супротном, опет се отвара питање о којима сам и раније говорио – ко ће српску децу слати у такве школе и на такве факултете да уче по албанским плановима и програмима који ће се одређивати у Приштини”, пита наш саговорник.

О чему ће се даље преговарати

Према његовим речима, Приштина је отворила два веома важна питање имовине и образовања а да се о томе није преговарало. А не треба забравити, додаје он, ни да Бесљими о овом последњем чину није оставио ни минимум простора да се тај пропис замрзне или одложи његова примена.

“Шта је овде контрадикторно, да не кажем шта је неприхватљиво у ствари? Што тема здравства и образовања и имовине није била тема досадашњих преговора јер су то питања која су садржински везана за ону већ фамозну Заједницу српских општина. Значи, ако то питање није решено, онда примена овог закона нема никаквог смисла сада, пре него што се ово питање ЗСО не реши, и укључивања здравство и образовања у ту заједницу. Овако, обесмишљава се уопште будући дијалог. Ја не знам о чему ће се онда, шта ће се расправљати у дијалогу ако они прибегавају једностраним мерама, ја то називам бочним ударима, као што је на пример Закон о странцима, као што је одлука у о укидању динара, одлука о укидању поштанског саобраћаја, платног промета итд. – све то су већ урадили сами. Дакле, они обесмишљавају, отежавају, онемогућавају рад образовања и здравства. А шта је онда предмет будућег дијалога? Мени уопште то није јасно, а једино што онда остаје је само формално признање независности Косова,” упозорава Челић.

Према његовим речима, уколико Приштина не буде хтела да пристане на реципрочне мере што се овог тиче или не одустане од овог захтева, Београд треба да у преговорима отвори питање имовине Срба на простору КиМ.

“Ово је продукт неотварања тог питања у Бриселу, а Београд има легитиман захтев да своју имовину штити на територији АП КиМ. Ако се ово питање не отвори у процесу преговора онда треба да буду предузете мере заштите,” наводи Челић.

Под тим мерама, како каже може да се подразумева и тужба Међународном суду правде, или заузимање реципрочних мера према Приштини, а Београд може да их примени на све што пролази кроз Србију, сваки камион, робу, производ, наводи он, уз напомену да се у праву то зове – мера узвраћања.