Почиње наплата путарине на магистралама: За кога ће све вожња бити скупља од јануара

Getty © Stock foto

Сви возачи ће од 1. јануара плаћати више за пролаз ауто-путевима у Србији, а они који возе камионе, мораће да плате и путарину на појединим путевима тзв. нижег реда. То су новине које се очекују у систему наплате, уколико Народна скупштина усвоји предлог измена Закона о накнадама за коришћење јавних добара, који јој је упутила Влада.

Осим драстичног поскупљења путарине за прелазак преко мостова и кроз тунеле, уводи се и дуго најављивана наплата за тешке камионе на магистралним и регионалним путевима, као и експлицитно укључивање трошка загађења угљен-диоксидом у цену. Камиони ће тако од јануара плаћати накнаду за вожњу Обилазницом око Београда, која је тренутно бесплатна, као и на путевима између Параћина и Бора и Шапца и Лознице.

Процена Владе Србије је да ће повећање путарине за грађане износити од 2,53 до 12,8 одсто у зависности од деонице пута, а на примеру путарине између Београда и Прешева или Београда и Димитровграда, то повећање би требало да буде око 100 динара.

Спроведена анализа је показала да се трошкови привредних субјеката по основу трошкова превоза, због повећања путарине повећавају за 2,53 до 11,5 одсто за тешка теретна возила, у зависности од пређене деонице пута.

„Предложена решења у области путарине повећаће свакако трошкове превоза свих учесника на тржишту, укључујући и микро, мале и средње привредне субјекте, а висина оптерећења свакако ће зависити од учесталости превоза“, наводи се у образложењу прописа.

Мостови и тунели дижу цену путарине

До сада је сваки пређен километар ауто-пута коштао исто, али овај пропис уводи нови начин обрачуна цене путарине, тако што ће се основица за плаћање од 5,427 динара по километру увећати за2,5 пута за сваки мост и вијадукт на траси, док ће пролазак кроз тунел коштати чак пет пута више него на отвореном путу.

То значи да ће километар ауто-пута кроз равницу коштати око 5,5 динара, а прелазак мостом нешто мање од 14 динара по километру, док ће пролазак кроз километар тунела бити чак 27 динара.

Влада Србије у образложењу наводи да је разлог за ову измену значајно увећање трошкова изградње и одржавања путних објеката у односу на период када су првобитно прописани проценти увећања чија се измена сада предлаже. Одржавање ових објеката, како се сугерише, знатно је комплексније и скупље од одржавања отвореног пута.

Теретњаци ће плаћати и на магистралама

Превознике очекује још једна велика промена, јер тешка теретна возила, која су до сада путарину плаћала само на ауто-путевима, убудуће ће овај намет плаћати и на делу државних путева нижег реда, односно на најважнијим магистралним и регионалним правцима.

Путарина на овим деоницама ће се наплаћивати само четвртој категорији возила. То су моторна возила са четири и више осовина, тежа од 3,5 тоне. Једноставније речено – камиони, као и аутобуси и комбији са приколицом.

Путарина на магистралним путевима ће бити 90 одсто цене са ауто-пута, док ће на регионалним путевима износити 80 одсто.

У пракси, то значи да ће цена по километру, која на ауто-путу за ову категорију возила износи око 32,5 динара, на магистралним путевима бити око 29,3 динара, а на регионалним око 26 динара.

Влада у образложењу наводи да је циљ да се на овај начин задржи „јасан диференцијал у цени који одражава реалне разлике у инфраструктури“.

„Циљ увођења наплате путарине на путевима Првог М и Првог Б реда за возила четврте категорије јесте да се обезбеди одрживо финансирање изградње, управљања и одржавања целокупне мреже државних путева, уз истовремено успостављање правичног система наплате који одражава различите техничке карактеристике, ниво услуге и безбедносне стандарде појединих категорија путева“, наводи се у образложењу.

Наводи се и да теретњаци, који се највише користе у комерцијалне сврхе, највише оштећују путну инфраструктуру и највећим процентом учествују у загађењу ваздуха и доприносе штетном утицају буке.

О томе се годинама писало и причало, јер су надлежни указивали да теретњаци „беже“ са ауто-путева да би избегли плаћање путарине, а онда заправо уништавају инфраструктуру и праве гужву на магистралама. Наплата би требало да их преусмери на ауто-путеве.

Још није сасвим јасно како ће технички бити решена наплата на мото и магистралним путевима. Из ранијих најава надлежних да се наслутити да класичних рампи и наплатних станица неће бити.

Према рачуници представљеној у анализи ефеката закона, ове промене би требало да донесу значајно повећање прихода. Планирано је да се у буџет само од увођења наплате на новим деоницама за тешке камионе годишње слије додатних 5,1 милијарду динара.

Укупно, Влада пројектује повећање прихода од путарине за више од седам милијарди динара, или више од 60 милиона евра, што представља раст од скоро 15 одсто у односу на приходе остварене у 2024. години када је укупни приход од наплате путарине био 48,1 милијарду динара.

Обилазница око Београда требало би да има највећи удео у томе, са 2,5 милијарде динара, затим још неки делови ауто-пута који тренутно нису под наплатом, од којих се очекује 1,5 милијарда динара, док се од наплате путарине на државном путу Првог Б реда Параћин – Бор очекује 0,6 милијарди динара, а на деоници државног пута Првог М реда Шабац-Лозница још 0,5 милијарди динара.

Повећање цена за мостове и тунеле требало би да донесе још око две милијарде динара, односно око 17,2 милиона евра годишње.

„Приликом посматрања и предвиђања ефеката увођења наплате путарине на путевима нижег реда, потребно је имати у виду да ће се имплементација система одвијати сукцесивно, по фазама, како у 2026. години за ове четири деонице, тако и даље за друге државне путеве“, наводи се у образложењу.