ПОБЕДНИК У ЖИВОТУ: После удеса остала тежак инвалид, али је пребродила недаће – завршила факултет, запослила се, удала и добила сина

Човеку се догађају ствари које ни у сан не долазе лако, али све може да савлада. Овим речима започела је разговор за „Политику“ непоколебљива Нишлијка Драгана Родић, сећајући се тренутка када је после саобраћајне несреће у фебруару 1999. године остала тежак инвалид. За њу, наглашава, реч предаја не постоји. Пуна оптимизма, увек насмејана, већ више од деценије и по побеђује сваки проблем.

– Настрадала сам пред сам почетак бомбардовања наше земље. У време НАТО агресије била сам у Београду, на Бањици… Једна за другом серија операција, натчовечанска настојања лекара да ми се улије нада у живот. Успели су они, а успела сам и ја. Наставила сам да живим. И даље сам у инвалидским колицима, али сам срећна, јер сам после свега што ми се догодило остварила многе снове – каже Драгана.

После опоравка од тешких операција у Србији, Драгана Родић је била прва особа са овог подручја која је у Кини подвргнута трансплантацији матичних ћелија у повређени део кичмене мождине.– Можда у том тренутку ефекат са матичним ћелијама није био толико велики, као што је био онај касније. Сва сазнања и искуства о регенеративној медицини, у време када је свака прича о матичним ћелијама била нестварна, поделила сам са другима, посебно са особама са инвалидитетом. Захваљујући том ангажовању схватила сам да је оптимизам најважнији, да је заиста битно да човек буде окружен људима пуним оптимизма. И, свакако, да све оне који не верују у ту „формулу“ треба убедити да се и многи проблеми могу претворити у врлину – прича наша саговорница.

Најсрећнија је ова млада Нишлијка што се није остварила, како каже, једна од њених првих слутњи после несреће, „да ће живот проћи испод њеног прозора, а без ње“.

Основала је фондацију која носи њено име, и уз велику подршку и пријатеља из целог света, уз много организованих научних скупова о матичним ћелијама и акција, као што је она под називом „Буди друг, уклони баријере“, помаже особама са инвалидитетом. Успела је да обезбеди прва возила за превоз инвалида у Србији, као и опрему и помагала за појединце, али и за рехабилитационе центре у великим градовима и бањама.

– После паузе, јер у време када сам повређена била сам на трећој години студија на Економском факултету, наставила сам да учим. Завршила сам 2007. године факултет и одмах се запослила као стручни сарадник у Служби за развој студентске каријере Универзитета у Нишу, а потом сам се и удала. Пре две и по године родила сам Михајла. Супруг Милош Аранђеловић, менаџер трговине, који је професионални музичар, и ја сваки слободан тренутак проводимо са сином.

Неуморна, јака и храбра Драгана Родић саградила је током петнаестак година велики број „мостова“ са удружењима особа са инвалидитетом у целом свету. Организовала је хуманитарне концерте и донаторске скупове, прикупљајући помоћ и обезбеђујући услове за бољи живот инвалида у Нишу и Србији. У сваком разговору, неизоставно, помиње многе који су јој били подршка из редова политичара, привредника, новинара, естраде…

Не заборавља кантаутора Алена Славицу, који је написао и подарио јој композицију под називом „С вером у себе“. Пре четири и по године објавила је књигу песама у прози „Сплет околности“. А на себе је скренула пажњу када је из авиона са 3.000 метара висине скочила падобраном…

За своје прегалаштво Драгана Родић је добила престижно признање – Једанаестојануарску награду града Ниша. И много других. Разговор са нама уз неизбежан осмех на лицу завршава речима:

– Живот је свакодневна борба, а ја сам и у души и животу ипак победница.

Тагови: Бомбардовање, Драгана Родић, НАТО, Ниш