ПО ЦЕНУ СМРТИ НИЈЕ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Дете светитељка из Пасјана

У црквеном календару 26. октобар прославља се празник мученице Босиљке Рајчић, девојчурка која се, у другој половини деветнаестог века, по цену смрти није одрекла православне вере.

Одрасли људи теменом додирују таваницу цркве. Деца шапућу, мало се гурају у том суженом простору, који изгледа као да је прављен по њиховој мери. Коме деца досаде он прелази у пространији и височији део где га на зидовима храма дочекују наивни ликови на фрескама, слични овој безазленој деци. На престоној икони је светитељка дете. Служба је у сеоској цркви у Пасјану код Гњилана, свеће, мала кућа на осами, на крају села у пољу међу усевима – храм по мери деце.

Прославља се мученица Босиљка, девојчурак из Пасјана која се, у другој половини деветнаестог века, по цену смрти није одрекла православне вере. Ова црквица је сва у знаку њеног страдања и њеног презимена Рајчић. Отели су девојчицу, мучили је, уцењивали њене родитеља, а она није издала ову светињу и своје презиме Рајчић. Због свега тога Свети синод Српске православне цркве уписао је девојчицу у диптихе светих, а у црквеном календару 26. октобар прославља се као њен празник и од ове године дан сабора за народ овог дела Косовског Поморавља.

Историчар Александар Гуџић истиче да је, нарочито у писмима српских конзула, забележено доста оваквих примера и да се сећање на многе од тих злочина изгубило јер нису забележени. Девојка из познате породице, њено одбијање да прими ислам и уда се за Албанца и свирепост мучитеља који су раскомадали њено тело и велики број сведока сачували су Босиљку од заборава. Народ је, већ на самом крају деветнаестог века, дао да се наслика њена икона и почео да је прославља као мученицу.

„Сећање на њу почело је да се губи у доба колективе”, каже млади свештеник из Пасјана Јован Цветковић. Колектива је у овом селу народно и поспрдно име за цео период комунистичке власти. Ипак, по паду идеологије свештеници овог краја примећују како је култ мученице Босиљке сачуван и како на различитим местима говоре о њеном страдању и излечењима која су се догађала у цркви и месту њеног страдања. Професор Слободан Костић и свештеник Зоран Ковачевић прикупљају податке о овом догађају и први широј јавности откривају велики подвиг и поштовање које према њему гаји локално становништво.

„Ми смо живели са тим страдањем и знали да је било људи који нису попустили пред силом, и да је то било дете”, каже за Политику Обрад Шошић из Пасјана. Ово огромно село и његови становници издржали су бројне нападе, убиства, отмице и потпуну изолацију и зато су светитељи из доба ропства под Турцима тако важни за садашњи тренутак и положај српског народа на Косову и Метохији.

„Ми знамо да се иза просте сељачке ношње и имена крије царско достојанство”, каже игуман манастира Драганац архимандрит Иларион и додаје да су мученици Босиљка, Григорије Пећки и Василије Пекар из Пећи људи из народа који су пострадали и данас се препознају као узор.

„Божја сила се показује у малим и слабим, у онима који су презрени и заборављени од овога света, али њих Бог не заборавља”, рекао је пред многобројним верницима и гостима епископ рашко-призренски Теодосије који је заједно са епископом буеносајреским и јужноамеричким Кирилом Бојовићем служио празничну литургију. Он је истакао да је Света Босиљка заштитница на првом месту деце и позвао на заједништво и истрајавање на путу опстанака: „да се не поводимо за људима који мисле само на земаљско, који мисле како ће само они данас да живе”.

Заштита овог великог села са пуно деце је велики и сложен проблем, људи се селе најчешће у Луксембург и Швајцарску, а потребна је и хитна заштита фресака и икона у цркви у Пасјану. План заштите је припремио проф. мр Саша Филиповић са Факултета савремених уметности у Београду. Дводневним свечаностима од локалних власти и званичника присуствовао је Драган Петковић градоначелник Општине Партеш–Пасјане, а целу манифестацију организовали су и помогли Епархија рашко-призренска, Црквена општина Пасјане, Општина Партеш – Пасјане и Дом културе „Грачаница”.