ПЛАН КВИНТЕ – КОСОВА ДА СЕ ЛИШИМО У ФАЗАМА: Као константа стоји да пре или касније признамо квазитворевину

СВЕСНИ да до нормализације односа Београда и Приштине не може доћи преко ноћи и уз општи коначни договор јер обе стране имају своје „црвене линије“, а у журби да како се распламсава сукоб у Украјини косовско питање затворе, Запад предвођен САД заиграо је на тактику „споразума у фазама“, односно „споразума о даљем путу помирења“.

Како сазнајемо, оно што су председнику Србије Александру Вучићу јуче на састанку усмено, у увијеној форми предочили амбасадори земаља Квинте (САД, Немачка, Француска, Велика Британија и Италија) и ЕУ, умногоме је подударно са планом који је најпре лансиран у албанским медијима.

Амбасадори, који су тражили хитан састанак са Вучићем, уручили су му заједнички документ у коме изражавају забринутост због могућег нарушавања стабилности у региону, а уочи истицања рока за пререгистрацију возила са српским таблицама на КиМ. Захвалили су Вучићу на конструктивном ангажовању Србије у испуњавању Мапе пута за примену споразума о енергетици, као дела дијалога са Приштином.

Председник Вучић је рекао да дели забринутост због могућих тензија, додавши да је Србија посвећена дијалогу као начину за решавање отворених питања, у корист Срба и Албанаца који живе на КиМ, не угрожавајући своје државне и националне интересе. Указао је на то да су досадашње напетости настајале због једностраних потеза Приштине, као и на то да Приштина не поштује одредбе Споразума о слободи кретања, закљученог уз посредство ЕУ.

Одговарајући на питања новинара, Вучић је рекао да не може да открије детаље документа који су му предали амбасадори Квинте, додајући да је договор да се он не објави. Поручио је само да има ствари које можемо да учинимо, као и „ствари за које смо реаговали на другачији начин“. Он је рекао да ни милиметар нема приближавања ка решавању проблема око пререгистрације српских таблица на КиМ.

Иначе, према пројекту САД и ЕУ за Косово, који је објавио „Албенијан пост“, свака страна одржава привид своје принципијелне позиције, а Београд и Приштина требало би да постигну први споразум, односно предспоразум до 24. фебруара, баш на годишњицу избијања рата у Украјини.

Србија у овој фази не би мењала Устав, а тзв. Косово би морало да крене у формирање Заједнице српских општина, такође без мењања свог највишег правног акта. Ако се постигне договор, предвиђени су „финансијски пакети“, а ако не – „тешка батина“ за страну која га буде ометала. Како је прецизирано, ЗСО неће бити невладина организација, али ће бити смештена у оквире „косовског устава“. Ако не дође до помака „шатл-дипломатијом“, план предвиђа и велико окупљање, попут оног у Дејтону 1995. године.

Председник Вучић је још уочи састанка са Квинтом поручио да, када је реч о решењу за Косово, не треба унапред одбијати разговоре, али да је по свему што је до сада чуо и видео из разних папира и предлога – све веома тешко за Србију.

Саговорници „Новости“ указују да се у сржи плана који су објавили албански медији, као и у предлогу немачког канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона суштински налази захтев да Србија, пре или касније, призна Косово.

Историчар и аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да су понуде које су до сада изнете за нас – неприхватљиве:

– Предлози се суштински не мењају, осим што сваки следећи подразумева све ригорозније санкције за некооперативну страну. Док год политичке структуре на Западу не признају и не помире се са тим да Србија никада неће признати независност Косова, биће тешко доћи до решења, па самим тим и до некаквог споразума о стратешком партнерсту са САД, о којем сада говори амерички амбасадор Кристофер Хил. Запад мора да схвати да се мора наћи компромисно решење, које ће прихватити и Срби и Албанци. А то значи да се статус Косова не може решавати овако како су они замислили – наметањем директног или индиректног признавања лажне државе.

Граовац не искључује могућност „Дејтона“ за Косово, сматра да би таква идеја могла бити чак и добра:

– Међутим, оно што је „Дејтон“ учинило могућим јесте то што су сви, и Срби и Хрвати и Босанци и међународна заједница, учествовали у постизању компромиса и били на њега спремни. У случају Косова се намеће договор, а то је суштински неприхватљиво.

ОД ДВЕ НЕМАЧКЕ ДО ОЛАНДСКИХ ОСТРВА
ПРЕМА информацијама из дипломатских извора, костур новог плана за решавање питања Косова приштинској страни већ је представио амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар, који је отворено појачао притисак на албанске лидере да се формира ЗСО.

Он је говорио и о сличним моделима у Европи који би могли бити примењени на КиМ, али без конкретног помињања да ли би требало „пресликати“ модел две Немачке, Јужног Тирола, источне Белгије или Оландских острва. Јужни Тирол, са претежно немачким становништвом има значајну аутономију у оквиру Италије, као и део у источној Белгији где територија немачког говорног подручја које обухвата девет општина има значајна политичка овлашћења. У спекулацијама о могућем моделу за ЗСО, помињу се и швајцарски кантони где сваки кантон има велику аутономију у доношењу одлука у локалној политици и велика извршна овлашћења, али у спољној политици су представљени под швајцарском државом.