Писмо са Косова или чекање и стрепња

Свако ко на свом ауту има регистарске ознаке „КМ” моћи ће да продужи регистрацију, али ако жели да замени ауто, односно купи ново возило, неће моћи да га региструје на нове „КМ” таблице, јер су оне одлуком представника званичног Београда – а у склопу дијалога у Бриселу – укинуте. И не само оне, укинуте су и регистарске ознаке свих градова јужно од Ибра. Полицијске управе које су са Косова и Метохије премештене у градове у централној Србији више неће издавати таблице са ознаком градова на Косову и Метохији.

Досадашња пракса била је да, шта год да представници власти договоре, народ увек тражи начин да некако избегне силом наметнуто решење, односно да одуговлачи колико год може да се повинује сепаратистичким властима у Приштини. Најновијим договором у Бриселу Србима на северу покрајине није остављено много простора за маневар, иако се на први поглед то не види. Чак и да им се – неким новим договором – дозволе „КС” таблице, горчина коју осећају неће нестати, јер је укинуто оно за шта су их сви убеђивали да се боре, и то уз причу да неће морати да плаћају казне.

Није им остављена ни опција коју смо ми јужно од Ибра имали, а то је да плаћамо две регистрације – једну за вожњу по КиМ, а другу за кретање по остатку Србије –  јер се таблице, поновићу, наших градова више неће издавати. Кроз причу о укидању „КМ” таблица провукло се и укидање свих осталих таблица косовскометохијских градова. Некако нам је та вест потурена и прилично нам је тешко пала. Те таблице су до сада важиле не само за вожњу по остатку Србије, већ сте са њима могли да возите ауто и у иностранству. Лично сам у Грчкој овог лета видела ауто са пећким регистарским ознакама. Таблице са регистарским ознакама градова на Косову и Метохији – посебно јужно од Ибра –  користили су расељени Срби из покрајине који живе у остатку Србије. То значи да они имају документа градова на КиМ и да и на тај начин чувају везу са местом одакле су силом протерани. Сада им се та веза укида.

„РКС” или нова адреса

Са укидањем косовскометохијских регистарских ознака, а како ствари тренутно стоје, Србима на северу КиМ остављене су следеће могућности за регистрацију: могу постојећем ауту продужавати „КМ” регистрацију у недоглед, односно док се нешто друго не договори, мада већина верује да ће све остати како је и да ће временом све више људи једноставно прећи на „РКС” таблице. Даље, у случају куповине новог аута могу да бирају или „РКС” таблице или да се одјаве са Косова и Метохије, пријаве пребивалиште негде у остатку Србије и онда региструју ауто на град из нове адресе. Тај ауто ће моћи да се вози на КиМ са стикерима преко ознака државе Србије. Значи, „РКС” таблице или нова адреса, али не на Косову и Метохији.

Ову опцију поједини Срби јужно од Ибра користе већ неко време, али последњих година наилазе на велике проблеме. Пријављени у градовима где имају некретнину или просто рођаке – што због регистрације аута, што због безвизног пасоша – све чешће се суочавају са проблемом продужења места пребивалишта. Уколико полицајци који врше проверу дођу на пријављену адресу и не нађу вас – губите аутоматски право на продужење места пребивалишта.

Мој пријатељ рекао је истину полицајцу у једном граду у централној Србији, који га није пронашао у кући чији је власник, а то је да живи на Косову и Метохији и да је ту пријављен због безвизног пасоша. Замолио га је да има разумевања и да му дозволи да продужи место пребивалишта јер му пасош истиче – али је одбијен. На опаску изнервираног Косовца да би Шиптару сигурно прогледао кроз прсте, полицајац је одговорио: „Шиптар има 500 евра”. Србин кога помињем је недавно добио нов пасош у Координационој управи у Београду за који не важи безвизни режим.

Како ствари тренутно стоје, а ако већ помињем наше кривудаве путеве да избегнемо силом наметнут договор, решење је да се одјавите са КиМ и стално настаните у остатку Србије, јер су провере све ригорозније, или да имате доушника у полицији који ће вас упозорити да ће полиција да дође па да одете и дежурате док контрола не прође – значи да лажете. Уз опаску да опција „РКС” таблица увек постоји. Чак да постоји и варијанта „КС” таблица свеједно нам је – „КМ”, „ПР”, „ПЗ”, „УР” и све друге таблице више не постоје.

Интеграција у „косовски систем”

Остајем при тврдњи, без обзира на све горе написано, да су Србима са Косова и Метохије на листи уступака Приштини у Бриселу – а који воде заокруживању независности – регистарске таблице на дну листе важности. Написаним сам само подсетила како се сваким договором додатно заврћу руке Србима на Косову и Метохији, односно компликује живот. Нас, у ствари, брине све оно што се дешава иза кулиса.

Тако је истина да полицијске управе, које су са Косова и Метохије измештене у градове на подручју централне Србије, сада неће издавати ни регистарске таблице, а ни пасоше већ не издају. Личне карте такозване „државе Косово” је званични Београд недавно признао. Не могу ни да замислим да све води томе да ће и личне карте да нам се укину и да ћемо са личном картом „државе Косово” колико сутра по остатку своје земље да завршавамо све што треба као „Косовари”.

Брине нас и интеграција здравства и просвете у „косовски систем”. Када је здравство у питању, већ круже одређене приче и нису нимало охрабрујуће. Поучени ранијим искуствима, плашимо се да је све већ потписано и да је дошло време да се договорено спроведе. Стално пребирамо по глави шта је још остало, који још уступак Приштини нисмо урадили? Искуство нас учи – и то стално понављам – да чим државни врх каже да нешто неће да уради, у пракси буде другачије. Некако нам се потури то што нам скроје у Бриселу. Све буде изрежирано тако да се, као у случају „КМ” таблица, прогласи победа, али када се загребе – реалност је потпуно другачија. Све набројано на страну, иза кулиса је прича о коначном договору Београда и Приштине на пролеће, и због тога смо највише забринути  јер то све чешће помињу у Приштини.

Заокруживање независности

Годинама опстати на Косову и Метохији значи борити се и са одлукама које долазе из Београда, а не само из Приштине. Када спомену Заједницу српских општина, одмах нам на памет падну сва она места која она неће обухватити и запитамо се шта ће бити са тим људима? Моје село она не обухвата – и како ћемо опстати сам Бог зна. Како ће опстати Племетина и Прилужје? То су два села са, до пре неколико година, пет хиљада становника. Ахтисаријевим планом они нису добили општину и за резултат имамо чињеницу да је сада број становника скоро па преполовљен. Прилужје је остало у општини Вучитрн, Племетина у општини Обилић – локалним самоуправама којима управљају Албанци.

На само нешто више од 20 километара удаљености од Приштине, Срби у поменутим селима живе у гету и гледају како им приштинске власти насељавају Роме, Египћане и Ашкалије које депортују земље Запада. Нико се њиховим проблемима не бави. Питамо се и како ће опстати Срби у Метохији, они заборављени мученици. На крају крајева, како ће опстати и они које она обухвати, јер мало је вероватно да ће живот Срба бити лакши из просте чињенице да Бриселски споразум Србима на Косову и Метохији ништа добро није и неће донети.

Све што долази из Брисела, са оваквог Запада – апсолутно све – не може бити добро за нас који се боримо да опстанемо. Бриселским споразумом асимилују нас у „косовску државу” на подмукао начин, и не ради то Аљбин Курти већ Запад. Уместо да раскрстимо са њима ми наступамо тако да све на терену буде у служби спровођења те њихове политике и то под обавезно, потпуно свесни да нам сваки нови договор у Бриселу све више сужава простор за било какав облик борбе и да наносимо директну штету свом народу који живи без елементарних људских права.

Све то за резултат има одлазак људи са Косова и Метохије и исељавање неће престати све док траје безалтернативни пут српске власти у Европску унију. Када преговоре о Косову и Метохији пребаце у Уједињене нације – и када основ за исте буде Резолуција СБ УН 1244 – знаћемо да имамо државу која мисли исто што и ми, и која нас брани. Док се то не деси, све подлеже сумњи, па и тренутна прича око најновијег потеза тандема Немачка-Курти са Ненадом Рашићем и Радом Трајковић у главним улогама.

 

Јања Гаћеша је дугогодишњи дописник Новог Стандарда из Грачанице.