Петр Бистрон: Срби, хвала што се борите. Чините праву ствар

Почетком новембра у београдском хотелу Метропол Палас одржана је конференција под називом „Крос-континентални конзервативни конгрес 2023”. Конференција је окупила нека од водећих имена европске и америчке конзервативне политичке и медијске сцене. Можда и највеће међу њима био је Петр Бистрон, шеф Спољнополитичког одбора посланичке групе Алтернативе за Немачку у Бундестагу. Реч је о странци која, према одређеним анкетама, у овом тренутку има већу подршку бирача од било које странке владајуће коалиције.

Осим што јавно иступа са ставовима који наилазе на одобравање великог дела српске јавности, господин Бистрон је и приватно показао благонаклоност према представницима домаћих медија. Када сам му први пут пришао да га упитам за интервју, током једне од пауза у склопу поменуте конференције, обратио ми се на солидном српском језику и сугерисао да интервју урадимо касније, након званичног програма. И заиста, неколико сати касније, није заборавио на обећање које је дао; напротив, пришао ми је у хотелском лобију и мирним тоном, који га иначе краси, предложио да се издвојимо и поразговарамо. Тако је, у временском оквиру од неких пола сата, настао интервју који следи.

***

Шта нам можете рећи о општој ситуацији у Немачкој данас? Како се она разликује у односу на период од пре пет или десет година? Да ли се немачко друштво – суочено са кризама које се појављују у последње време – мења у смеру који одговара интересима Ваше партије? И да ли је то један од разлога због којег, на пример, популарност Зелених опада?
– Најважнија ствар која се догодила у периоду који помињете је мигрантска криза, или боље рећи отварање граница државе – које је представљало кршење закона. Немачки закон врло јасно каже да ће свако ко при покушају преласка границе буде ухваћен без адекватних личних докумената бити депортован у земљу из које долази. Међутим, Меркелова је наредила да се сви такви људи пусте да уђу у државу. Наши органи реда тако су се по први пут у историји нашли у ситуацији да, стојећи на границама, не спречавају странце да уђу у земљу, већ им помажу да то ураде. Када сам их у том периоду посећивао, показивали су нам како кријумчаре мигранте у аутобусима Бундесвера, транспортујући их из Аустрије у Немачку. Пребројавали су их, редистрибуирали, и на крају дана би стављали велику таблу на зид на којој би писало колико миграната је прешло границу сваког појединачног дана. Поред тих табли писало је да се ради о броју илегалних – понављам, илегалних – миграната.

И ово савршено објашњава шта се догађало у том периоду. Можете само да замислите шта се догађа са друштвом кад овластите сопствене органе реда да крше закон. То је на одређени начин шизофрена ситуација – не само за полицајце, већ и за цело друштво. Јер медији су приказивали људе који одушевљено дочекују мигранте, бацајући плишане медведиће пред њих, али касније су истраживачки новинари открили да су ти људи били плаћени да тако дочекују мигранте. Људи који су бацали плишане медведиће су били плаћани од стране НВО организација. Била је то једна велика представа.

Да ли се нешто слично догађа и данас? Недавно је Илон Маск на друштвеној мрежи „Икс” скренуо пажњу да немачке државне агенције плаћају превоз миграната из Медитерана у Италију? Да ли то значи да се ништа није променило у мигрантској политици нове владе у односу на стару?
– Хвала Вам што сте поменули Медитеран. То је континуитет политике отворених врата. Као да отварање граница није било довољно, немачка влада (и не само влада, већ и Евангелистичка црква немачке, која је издвојила два милиона евра за бродове SeaWatch 4 и SeaEye 4) активно плаћа невладиним организацијама које кријумчаре мигранте. И као да ни то није довољно, они и директно кријумчаре мигранте. Дакле, немачка влада плаћа авионе којима Авганистанци долазе у Немачку. Лично сам открио скандал да Министарство спољних послова саветује амбасаду Немачке у Пакистану да Авганистанцима издаје визе чак и када имају пасоше који су очигледни фалсификат.

Шта је резултат тога? С једне стране, Немачка је преплављена мигрантима. Неколико милиона миграната је у Немачкој. Ово изазива огромне проблеме на више нивоа. Прво, преоптерећени су наши социјални системи, јер ти људи добијају, на пример, социјално осигурање, што много кошта. Осим тога, стављате два милиона људи на тржиште некретнина – што повећава цену станова и животног простора у Немачкој. Ту је и пораст стопе криминалитета, али нарочито одређених видова криминалних прекршаја, попут силовања, групних силовања, напада ножем са смртним исходом, итд. Диспропорционално велики број (у односу на укупан број становника) ових кривичних дела чине мигранти који долазе из муслиманских земаља као што су Авганистан, Сирија или Ирак.

Поврх свега тога, недавно смо примили и велики број избеглица из Украјине, које нису склоне криминалу као мигранти из неких других земаља, али такође погоршавају ситуацију на тржишту некретнина, као и поводом социјалног и здравственог осигурања. Сви ови системи су веома близу тачке пуцања.

Неки европски политичари користе термин „велика замена”. Сматрате ли да је то адекватна синтагма? Сличну ситуацију видимо и у САД – где је јужна граница толико бушна да милиони илегалних миграната улазе у земљу сваке године. Појединац склон веровању у оно што неки називају „теоријом завере” могао би помислити да постоји план да се структурно промени демографско ткиво западног друштва у целини? Да ли се слажете са тим тезама?
– Наравно, наравно. То нису теорије завере, јер завера подразумева тајност, а глобалисти своје планове објављују и извршавају јавно и транспарентно. Они организују јавне конференције које се баве тим питањима, само погледајте шта прича Клаус Шваб. Имате међународне конференције на којима се отворено прича о жељи да се подстакне миграција, уместо да се она спречава.

Још од античке историје, циљ је био да се бране границе. То је заправо цела поента државних граница. И не само државних, раније је сваки већи град био окружен заштитним зидовима који су служили тој сврси. Европљани су се вековима борили против муслимана. Срби су се током пет векова борили против турске окупације. Ми смо се код Беча борили против Турака у 17. веку. Шпанци су покренули реконквисту након што су делови земље 700 година били под влашћу муслимана. Све то је рађено да би се одбранила наша култура, наш начин живота, наша вероисповест. Одбрана свега тога не би била могућа да нисмо бранили своје границе. А данас чинимо дијаметрално супротну ствар.

Тренутно трају два велика рата који много утичу на Европу. Један је украјински рат, а други је недавно започети рат на Блиском истоку. Како ови ратови утичу на немачко друштво? Утисак са стране је да украјински рат дугорочно утиче на економију Немачке – а тиме и на политичке прилике. С друге стране, кад је реч о рату у Гази, многе је шокирао број палестинских демонстраната на улицама Немачке. Како то коментаришете?
– Украјински рат утиче на Немачку на два начина, од којих сам један већ описао говорећи о избеглицама. Други се тиче санкција које су немачка влада и ЕУ имплементирале против Русије – обећавајући да ће тако сломити руску економију, приморати Москву да заустави рат, итд. Међутим, резултат је био потпуно супротан – санкције су погодиле немачку економију. Наши потрошачи испаштају, будући да имамо више цене гаса, нафте и сличних производа.

То је украјински рат. Што се тиче рата у Израелу, он погађа немачко друштво на само један начин: енормни пораст антисемитизма и избијање демонстрација против Израела од стране муслиманског дела нашег друштва, нарочито мигрантског дела. Немци се сада буде, јер коначно могу да у сваком граду виде колико је већ сада многобројан и моћан овај део немачког друштва. Виде да они не деле наше вредности, односно да их одбацују. Сада и највећи немачки медији, попут Билда, препознају и коментаришу ове чињенице. То је велики помак. Раније је само Алтернатива за Немачку (АфД) скретала пажњу на ово. Годинама смо говорили о овом проблему, али нико није желео да нас чује.

Сада чак и Олаф Шолц са насловне стране Шпигла поручује: „Мораћемо да депортујемо више и чешће”. Да ли је и та изјава последица рата у Израелу? Да ли је тај рат донео промену свести не само у делу јавности, него и код самог канцелара?
– Рат је допринео да он изјави то што је изјавио – али он неће урадити ништа, апсолутно ништа. Ниједна једина додатна депортација неће бити извршена. Уосталом, то је бесмислица. Зашто депортовати људе из земље ако их не спречавамо да уђу? Дакле није решење да се каже: „Морамо да их депортујемо”, већ да се каже: „Одмах престајемо да их импортујемо. Зауставићемо летове из Авганистана и бродове из Медитерана.”

Суштина је у томе да имамо велику, велику индустрију азила у Немачкој (ми је зовемо баш тако – индустрија азила). У тој индустрији се врти више од 50 милијарди евра годишње. Многи од тога профитирају – од цркви, до организација попут Каритаса, Арбајтерволфарта и Дијаконија. То је велики сектор. Да ли сте знали да највећи послодавац у Немачкој није БМВ, Сименс или Дакс концерн, већ католичка организација Каритас? Они упошљавају највећи број људи, иако не производе ништа. БМВ производи аутомобиле, продаје их и плаћа порез. Са друге стране, ови људи не производе ништа. Истина, они раде у терцијарном сектору привреде, дакле у сектору услуга – али суштина је у томе да добијају државни новац. То је новац пореских обвезника који је неко морао да заради. Надам се да сада боље разумете зашто поменути процеси и даље трају.

Вратимо се још мало на економске и политичке теме. Немачка је у одређеном смислу била приморана да се одрекне руских енергената. Сада се све чешће чују гласови да би Немачка требало да се ослободи и од такозване зависности од Кине. Где је крај таквим захтевима? Хоће ли Немачка икада бити у стању да води независну економску политику? Данас видимо да је Немачка једина велика сила чији БДП ће ове године забележити пад. Чак ће и Русија – која је под санкцијама – забележити раст. Како је то могуће?
– То није нешто што тек треба да се догоди, то се заправо догађа већ сада. Руска економија расте, а Немачка економија опада. Русија је – према подацима Светске банке – недавно сменила Немачку са петог места светске листе држава рангираних према висини БДП-а (мереног паритетом куповне моћи). Видите, то је занимљиво. Увели смо санкције да бисмо ослабили Русију, и након две године имамо вест да је Русија престигла Немачку. Знате, када читате Бжежинског, он врло јасно пише да САД виде Немачку као вазалну државу. Дакле ми смо вазали. То је позиција наше земље и немачки лидери се понашају у складу са тим.

Шта би морало да се догоди да Немачка изађе из такве позиције? Немачки интелектуалац Гец Кубичек је у интервјуу за Нови Стандард из маја 2022. рекао да су конзервативцима руке везане и да би морала да се догоди нека врста спољног шока па да конзервативне снаге победе на изборима и преузму власт. Да ли је то могуће? Можете ли да замислите да се то догоди у наредних 10 или 15 година?
– Мислим да то није могуће да се догоди у актуелној поставци ствари. Све важне позиције у немачком друштву су под влашћу трансатлантских структура. Међутим, мислим да се у суштини ради само о питању времена. САД су изгубиле позицију глобалног хегемона. Данас имамо мултиполарни свет, Кина се уздиже, БРИКС представља алтернативу. Видели смо да се земље БРИКС-а међусобно помажу – што је Русији помогло да преживи санкције.

Многе земље препознају да постоји алтернатива поретку који предводе САД. То је процес који је спор, али се одвија непрекидно. То се види и по понашању Саудијске Арабије и других арапских држава, али и држава широм Азије и Африке које су аплицирале за чланство у БРИКС-у. Уколико би Русија, Кина и Индија успеле да одбаце амерички долар, да створе заједничку валуту или да почну да тргују у сопственим валутама – то би додатно погодило САД. Што позиција САД буде слабија – то ће бити већа могућност да не само Немачка, већ и друге земље, почну да воде независну политику.

Можда би то био тај спољни утицај – не шок, него утицај – који би нам помогао да се еманципујемо. Сигуран сам да постоје политичари који би волели да виде суверену Немачку, односно Немачку која би успела да предузме корак ка поменутој еманципацији. Оно што је Кубичек можда мислио када је поменуо спољни шок јесте нека врста имплозије економског система, пад вредности европске валуте или крах ЕУ. Ти екстерни процеси би у будућности могли да се догоде, међутим то не значи да и њима неће управљати трансатлантске структуре.

Чија је идеја била да АфД предложи нацрт резолуције о Косову и Метохији? Шта мислите о позицији ваше власти у погледу Косова? Какав је став Ваше странке? Зашто о резолуцији није расправљано у Бундестагу?
– Идеја је поникла у спољнополитичком одбору странке чији сам ја председавајући. То је довело до тешких разговора у партији, јер и у њој постоји транатлантско крило које покушава да заустави сваки предлог који није у сладу са трансатлантским приступом. Наш нацрт резолуције о Косову је убедљиво поражен на унутарпартијском гласању. Очекивали смо да ће проћи, односно да нацрт резолуције о Косову неће изазвати много противљења у странци, али догодило се супртно и нацрт је обустављен. Међутим то није дефинитивно, ми можемо опет предложити сличну резолуцију када се нешто ново догоди на Косову. Фудбалским речником, резултат је нерешен – али тек је одиграно прво полувреме.

Сматрате ли да би за Немачку било паметније да заузме нешто неутралнији приступ на Балкану уместо што, по инерцији, следи политику из 1990-их, када су Срби проглашени за лоше момке? Стиче се утисак да је политика Немачке остала иста, само што се данас не спроводи уз помоћ оружја – већ уз помоћ дипломатије. Српска јавност у великој мери дели утисак да сваки пут кад се нешто догоди у нашем делу Балкана, Немачка – као и друге европске силе и САД – аутоматски окриви Србе, па тек онда из те позиције креће у тражење решења. Сматрате ли да је то погрешан приступ, поготово узимајући у обзир да су Срби најбројнији народ тзв. Западног Балкана? Мислите ли да ће бити могуће у будућности поправити односе између Србије и Немачке?
– Да, наравно. Али када се стекну услови које сам навео у одговорима на Ваша претходна питања. Оно што се догодило 1999. године одиграло се у другачијим условима. Американци су бомбардовали вашу земљу и повредили ваш територијални интегритет, а Немачка је била део тог пројекта. Била је то прва војна акција Немачке након Другог светског рата. Немачка је такође подржавала, чак и потпомагала уништење Југославије. Сетите се само колико брзо је Немачка признала независност Словеније и Хрватске. То није било неопходно – али глобалистима је у интересу да уништавају веће државе, по принципу divide et impera (Завади па владај). Управо тако је урађено.

Сетите се само каква су била обећања о Косову, да ће оно постати независна држава, итд. Међутим, 20 година касније, Косово није способно да преживи без спољне подршке. Штавише, тај протекторат се одржава искључиво захваљујући донацијама САД и Европске уније. А шта је разлог томе? У реду, Американци тамо имају другу највећу европску војну базу, након базе Рамштајн у Немачкој. То је дакле чист геостратешки циљ. Стога, све док САД буду способне и вољне да одржавају ту војну базу – биће врло тешко. Али, понављам: парадигма се мења, алтернатива постоји. Мислим да би Срби требало мало офанзивније да наступају, а не да воде искључиво дефанзивну спољну политику, у смислу да би требало са новим еланом и напорима наставити лобирање за повлачење признања Косова – јер пројекат косовске државности је пропао, био је заснован на лажним обећањима. А ту је и подршке Русије и Кине, које никада нису признале Косово. Тако да постоји могућност да би многе азијске и афричке земље биле вољне да повуку признања.

У претходних неколико година око 15 држава је повукло признање Косова. Надамо се да ће процес наставити да иде у том правцу. Хвала Вам на издвојеном времену. Лепо се проведите у Србији, надам се да ћете понети кући позитивне утиске из наше земље.
– Хвала Вама, а Србима хвала што се боре. Чините праву ствар.