ПЕТЕР ХАНДКЕ: Веровао сам у Европу али сам престао да верујем!

Србија је трагична земља због положаја који има, практично једина прикљештена зона којој је Европа, али посебно САД учиниле велику неправду, рекао је велики аустријски и европски писац Петер Хандке у обраћању учесницима међународне конференције у Дому војске поводом две деценије НАТО агресије на СР Југославију.

Петер Хандке је на себи својствен начин почео данашње обраћање констатацијом „Терате ме да говорим енглески“.

Пошто је било очигледно да би хтео да избегне говор на енглеском, који наравно зна, ипак се нашао и преводилац за немачки језик.

Почетак излагања посветио је страдалој деци, како оној у Србији тако и у другим ратним походима НАТО-а, чија су страдања последица такозваних хуманитарних акција, како их Алијанса одвратно назива.

Истичући да је пријатељ Србије, он је рекао да је она трагична земља због положаја који има, практично једна прикљештена зона којој су Европа, а посебно САД учинили велику неправду.

Та неправда, објашњава велики писац, подстакла га је да се информише о великој култури која овде постоји.

„То је земља прошлости и будућност. Захвалан сам што сам могао да упознам земљу са таквим небом, културом, не само манастирима већ и литературом, сликарством. Захвалан сам што сам се упознао са делом и животом једне Надежде Петровић која је живот добровољно положила током Првог светског рата, што сам упознао велико дело Андрића, Црњанског, Тишме… Захвалан сам што сам могао да се упознам са великим писцима, људима“, рекао је Хандке.

Није пропустио да помене и Новака Ђоковића, али и да примети да је неправда што је фудбалска репрезентација Србије пре неки дан одиграла нерешено са Немачком.

„Веровао сам у Европу, али сам престао да верујем када сам у Словенији и Хрватској чуо када су поједини изјавили да треба да подигну зид од три метра према остатку Балкана“, рекао је Хандке, истичући самокритично да се касно упознао и о томе шта је био Голи оток.

Испричао је како је у манастиру Манасија са монахињом која је продавала сувенире покушао да се споразуме на његовом слабом српском, док она није проговорила енглески.

„Рекла је да је она из Северне Ирске и да је ту јер обавља своју дужност. Такви људи, то је моја данашња Европа“, истакао је Хандке који је своје обраћање завршио на српском језику, прочитавши како је рекао њему омиљену песму „Лајковачка пруга“. Тај текст Тозовца је величанствен јер симболизује изолацију у европској околини, управо оно о чему и ја говорим“, објаснио је славни писац коме је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић уручио Повељу за интелектуалну храброст у време владавине силе и лажи.

Тагови: Петер Хандке