Перишић: Бојим се да је 2022. прекинуто наше ослањање „једним раменом“ на Русију

ОКРУГЛИ СТО РУСКО-СРПСКОГ БРАТСТВА „ОДБРАМБЕНИ И БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ НЕЗАВИСНОСТИ СРБИЈЕ“

* Срђан ПЕРИШИЋ: Прикривено смо ишли ка НАТО од 2000-те, па је од 2014-те дошло ослањање на Русију „једним раменом“, али се бојим да је то сада стало… Не желим да верујем у то, иако имам неке информације – да је тако. Аодбрана Косова зависи од тога колико нам је стратегија укорењена у нашем идентитету, односно у чињеници да су Руси и Срби једна цивилизација

* Митар КОВАЧ: У Србији се већ дуго врши медијска припрема да ће Косово без пријема у УН бити примљено у НАТО, тако што ће НАТО притиснути своје чланице да убудуће у пакт примају и регије, а не само суверене признате земље. То ће се десити после потписивања правно обавезујућег споразума. Дакле, тако треба гледати на француско-немачки предлог

* Лука КАСТРАТОВИЋ: Посебна опасност долази од неких политичких структура и невладиних института кроз ширење пароле “Само НАТО Србију спашава“

* Драган ПЕТРОВИЋ: Оног тренутка кад је Русија одлучила да уђе у сукоб – било је јасно да ће победити. А већ са уласком четири области у састав Русије, јасно је да ни једна влада Бугарске или Румуније неће моћи да се формира без утицаја Русије, а то се рефлектује и на нас! Ако Русија узме још неку од преостале четири руско-језичне области, она ће изаћи на Дунав! То ће радикално вратити ситуацију на оно што смо имали у доба царске Русије када је њен утицај на Балкану био куд и камо већи

_____________________________________________________________

РУСКО-српско братство одржало је други по реду округли сто са намером да широкој јавности укаже на значај безбедносног и одбрамбеног аспекта независности Србије.

Поред медија из Србије, округли сто су пратиле и водеће куће из Републике Српске, а организатори су на почетку посебно поздравили присуство политичког саветник Амбасаде Руске Федерације у Београду  г. Михаила Генералова.

На скупу „Одбрамбени и безбедносни аспекти независности Србије“ су говорили проф. др Митар Ковач, др Лука Кастратовић, др Драган Петровић, мр Владимир Пребирачевић и проф. др Срђан Перишић, заједнички оцењујући да је безбедност Србије нераскидиво везана за сарадњу са Русијом, будући да Америка намерава да Србију и БиХ увуче у НАТО како би осигурала своје геостратешке интересе.

Решење је у политичкој храбрости да се Србија изнутра брани враћањем војног рока и цивилне одбране, а споља прекидањем политике прикривеног уласка у НАТО и успостављањем реалне неутралности кроз подизање односа са ОДКБ на ниво сарадње са НАТО.

У Министарство одбране Републике Србије треба да се усели седиште ОДКБ – све док је тамо седиште НАТО пакта, а српско присуство у ОДКБ треба да се од једног представника «подигне» на целовиту  делегацију.

Ове и друге препоруке и оцене,  учесници су дали одговарајући на следећа суштинска питања која је на почетку скупа, у име организатора, поставио проф. др Срђан Перишић:

Како чувати безбедност и суверенитет Србије у условима ширења НАТО, у условима одбране Косова и Метохије и у условима притисака НАТО на Србе у БиХ и РС?

Како даље изразити војну неутралност Србије и да лу је уопште могуће да Србија буде војно неутрална док је политички опедељена за ЕУ?

Да ли је Србија од НАТО агресије до данас имала адекватну одбрамбену политику?

И, како очувати независност Србије док траје глобални сукоб на релацији Запад-Русија који је почео од 2014?

Перишић је оценио да будућност Србије и Балкана зависи од исхода конфликта у Украјини и оценио да је изузетно штетно што се Србима пропагандом намеће да је Русија презаузета  ситуацијом у Украјини, те је, наводно, предалеко од нас.

Русија, према његовим речима, не само да није далеко, већ је лопта на српској страни и тамо стоји предуго. «Русија од Првог светског рата чека позив Србије», указао је Перишић.

– Прикривено смо ишли ка НАТО од 2000-те, па је од 2014-те дошло ослањање на Русију „једним раменом“, али се бојим да је то сада стало, да је ове године прекинуто ослањање на Русију. Не желим да верујем у то, иако имам неке информације – да се оно завршило, казао је Перишић, објашњавајући да одбрана Косова зависи од тога колико нам је стратегија укорењена у нашем идентитету, односно «у чињеници да су Руси и Срби једна цивилизација»

Решења која нам долазе са Запада, како је оценио, неповољна су и за Србију и за РС.

– ЕУ је против Срба на подручју КиМ! Како ћете да браните КиМ, Србе на КиМ и остале који се осећају као држављани Србије ако желите да уђете у ЕУ?! Па, то је контрадикторно, поентирао је Перишић.

Поновио је да нема суверене политике ако земља жели да буде члан ЕУ и оценио да ће се кандидатски статус БиХ показати и као полуга за уништење независности Републике Српске».

– Тражиће нам усаглашавање са спољном политиком ЕУ, а то је спољна политика НАТО, а то је – увођење санкција Русији! Тражиће укидање конститутивности народа чиме се укида вето у Председништву, тражиће укидање вета РС у Парламенту БиХ и да РС пристане на уставну конструкцију по којој ће установе БиХ бити надлежне над институцијама РС. И треће – добијамо кандидатуру иако имамо ОХР, што значи да нам они остају, као и стране судије у Уставном суду –истакао је Перишић.

Са њим се сагласио и генерал у пензији Митар Ковач, који је на челу Евроазијског безбедносног форума, указујући да је политичка зависност Србије од ЕУ довела до тога да у пракси нисмо војно неутрални.

– Ако истакнете да пут у ЕУ нема алтернативу, ако та ЕУ ради на штету ваших интереса – шта је онда ваша војна неутралност? Однос САД и НАТО је био кључан. Из личних службених контаката знам да 2008-му, кад је прокламована неутралност, НАТО није доживео као да Србија неутралност схвата заозбиљно јер је није унела у Устав и у стратешка документа. Појам је касније унет, али то није променило чињеницу да Србија не гледа на исти начин НАТО и ОДКБ. Седиште представника дирекције НАТО је у Министарству одбране Србије, то је спорно од самог почетка. Ако смо заиста војно неутрални, треба да позовемо представнике ОДКБ и дамо им просторије у Министарству. Или обе делегације – изместити. Такође, треба уместо представника у ОДКБ да имамо целу делегацију, као што имамо у НАТО, и да изједначимо и бројност и садржај заједничких војних активности, што је сада у корист НАТО, рекао је Ковач.

Међутим, како је указао, НАТО Србији не дозвољава да буде неутрална – чак ни у аспекту враћања војног рока «ког има свака неутрална земља света».

Он је изнео и веома лошу безбедносну процену поводом Косова и РС. У Србији, рекао је, већ дуго врши медијска припрема да ће Косово без пријема у УН бити примљено у НАТО, тако што ће НАТО притиснути своје чланице да убудуће у пакт примају и регије, а не само суверене признате земље.

– То ће се десити после потписивања правно обавезујућег споразума. Дакле, тако треба гледати на француско-немачки предлог, који није требало ни да се такав прими од стране институција Србије, а камо ли да се о њему разговара. Тај документ пружа простор да лажно Косово постане чланица НАТО. НАТО је ушао на Косово, као што је ушао и у Украјину, само што то жели да формализује – казао је Ковач и посебно упозорио да ће «тако обогаљена Србије, ако жели да постане члан ЕУ, морати да усагласи безбедносну политику и да сама поднесе захтев за чланство у НАТО»!

Поводом РС, Ковач очекује много већу пресију од оне којом је Алијанса увукла Финску и Шведску у НАТО због америчких интереса у Украјини.

«Можете да замислите шта ће све учинити да присиле РС да дозволи да БиХ уђе у НАТО»,упозорио је Ковач.

Генерал-мајор у пензији Лука Кастратовић истакао је Запад интензивно ради на урушавању четири српске вертикале: породице, образовања, СПЦ и Војске и оценио да је агресија на Југославију, односно Србију, била у контексту борбе Запада са православљем и Истоком.

– Како НАТО у агресији није остварио ни један постављени циљ, а требало је да нас окупирају за три до пет дана, наставили су агресију другим средствима: игнорисали су Резолуцију 1244, према којој је СР Југославија суверена држава у чијем је саставу АП КиМ, предвиђен је повратак Одреда војске и полиције СРЈ, врше притисак да се Резолуција 1244 измени, изградили су војну базу Бонстил, највећу после Другог светског рата ван територије САД, дозволили су погром преосталог српског становништва на КиМ 17. марта 2004, када су уништене 34 цркве и манастира, формирали су Државну заједницу Србија и Црна Гора, као прелазно решење за отцепљење Црне Горе, која је у међувремену примљена у члансво НАТО, супротно вољи већине, покрајина КиМ је проглашена тзв. државом Косово, није дозвољен повратак 250 000 прогнаних Срба са КиМ, нису уложени напори да се расветле случајеви несталих и отетих Срба, није спроведена истрага за отете Србе којима су узети органи за трансплатацију, покушавају да изврше ревизију Дејтонског споразума, формирали су и активно усмеравају рад тзв. Хашког трибунала и прећутно прелазе преко нелегалног формирања Војске тзв. Косова чије се људство обучава на Западу, одакле се допрема и оружје, нарочито од почетка руске војне операције у Украјини, навео је Кастратовић.

Он је посебно указао на опасност која већ долази од појединих политичких структура и невладиних института кроз ширење пароле “Само НАТО Србију спашава“.

На крају је оценио да је за независну земљу потребан снажан одбрамбени систем, а за то нам треба обучено становништво – како за војну одбрану тако за борбу против мирнодопских  угрожавања становништва.

Директор српско-руског центра Мајак Владимир Пребирачевић оценио је да је интерес Србије „свеобухватна сарадња са Русијом и евроазијским простором јер она може само да допринесе квалитету живота и безбедности“.

– За безбедност земље, као наша, изузетно је битно да има обучено становништво, не само за случај војне претње, него за ванредне околности. Зато се мора вратити служење војног рока, како би наша земља имала перспективу у овако сложеном окружењу. Треба да се угледамо на Израел, где и жене и мушкарци служе војску. Иако ће се прича увек пребацити на то да је тешко наћи финансије, сматрам да овде није питање да ли треба да се врати, него оно мора да се врати, а паре морају да се нађу – рекао је Пребирачевић.

Он је указао да нема суверенитета у безбедности без суверенитета у осталим областима од виталног националног значаја као што су енергетика, прехрамбена индустрија, образовање и идентитет. Он је указао да Србија мора да врати образовање у своје руке и да уџбенике из нетехничких наука поново морамо да пишемо сами, а не да нам странци пишу српску историју „сваке године изостављајући понешто од изузетног значаја за наш идентитет“.

Пребирачевић је осудио притиске који долазе са Запада којима се Србија тера да уведе санкције Русији и оценио да би Србија од тога имала велику економску штету.

Драган Петровић је у контексту будуће политике Србије, указао да ће Русија у Украјини сигурно победити и да би «могло да дође до измене снага до те мере да ни једна српска влада не може да игнорише снагу Русије, Кине и мултиполаризма. Чак и не улазећи у то колико су везани лично.»

– Оног тренутка кад је Русија одлучила да уђе у сукоб, јасно је да ће победити. Већ уласком ове четири области у састав Русије, јасно је да ни једна влада Бугарске или Румуније неће моћи да се формира без утицаја Русије, а то се рефлектује и на нас! Ако Русија узме још неку од преостале четири руско-језичне области, она ће изаћи на Дунав! То ће радикално вратити ситуацију на оно што смо имали у доба царске Русије када је њен утицај на Балкану био куд и камо већи.

– Лукашенко је у фебруару, дан пре почетка операције, изјавио – ако Украјина нападне Донбас – то ће бити објава рата Белорусији и да ће за најдаље за 15 година Украјина, Русија и Белорусија бити заједничка савезна држава. То значи да је врх Белорусије спреман да се уклопи у Руски свет коме геополитички и културно припада. Могуће је и да следећа влада у Кијеву не буде она у којој би био Зеленски, него би као Порошенко могао да буде на потерници –  поентирао је, сликовито, Петровић на крају скупа.

Диана Милошевић